Svečana akademija povodom obeležavanja Dana Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini održana je proteklog petka u amfiteatru ove obrazovne ustanove. Tom prilikom, obeležena je 121. godina od osnivanja Muške učiteljske škole i 26 godina današnjeg Fakulteta.

Prisutnima se najpre obratila prof. dr Violeta Jovanović, dekan Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini, koja je govorila o značajnim ostvarenjima njihovih profesora u prethodnom periodu kako u zemlji, tako i u inostranstvu:

-Učiteljske fakultete zapravo upisuju najbolji đaci, oni koji su u masi bezbrojnih komercijalnih zanimanja, izabrali da budu posvećenici i podvižnici u vremenu u kom se to često ne prepoznaje. Zato svim našim nekadašnjim i sadašnjim đacima i studentima sa divljenjem kažem: hvala. Hvala što su izabrali pozive koje je osnivač ove škole Sreten Adžić nazvao božanskim, jer će radeći ove poslove baviti se stvaranjem novih ljudi, a mi ćemo nastojati da ih na tom putu sa radošću pratimo i opremamo neophodnim znanjem i veštinama, iako je za ovaj posao potrebno mnogo više od toga. Mi ćemo sa uverenjem i u godinama koje dolaze raditi na dobrobit srpskog obrazovanja, a dragim kolegama i saradnicima čestitam ovaj naš zajednički praznik i želim još mnogo ovakvih susreta –rekla je Jovanović.

Svečanoj akademiji prisustvovao su i prof. dr Nenad Filipović, rektor Univerziteta u Kragujevcu, kao i generalni sekretar Univerziteta u Kragujevcu:

-Fakultet pedagoških nauka jedna je bitna karika u celom lancu Univerziteta u Kragujevcu. To je jedan od 12 fakulteta i tu vi praktično učite ono što je jedna vrlo značajna stvar, a to je kako da toj najmlađoj populaciji prenesete znanje odnosno kako da ih naučite da uče. Kasnije će oni naravno steći najvažnija znanja, tehnologije se menjaju, ali mislim da je taj inicijalni deo, koji se zasniva u tom početnom periodu od prvog do četvrtog razreda, jedan od ključnih –istakao je Filipović.

Pored brojnih uglednih zvanica, Fakultet je ugostio i delegacije Visoke škole „Jožef Etveš“ iz Baje u Mađarskoj sa kojima imaju višegodišnju uspešnu saradnju u okviru „Erazmus“ programa i Srpske obrazovne ustanove „Nikola Tesla“ iz Budimpešte. Tradicionalno, na dan Fakulteta istaknutim pojedincima uručuju se priznanja za uspehe koje su postigli  u prethodnom periodu. Počasna diploma narodnog učitelja, koja se dodeljuje za poseban doprinos u razvoju obrazovanja i afirmaciju Fakulteta ove godine pripala je prof. dr Tiodoru Rosiću, dok je priznanje Magister humanitas za pedagoško delovanje i poseban doprinos razvoju kulture mladih dodeljena glumcu Nikoli Rakočeviću, koji od oktobra ove godine vodi dramsku sekciju na ovom Fakultetu.

Svečana akademija bila je posvećena i osamdesetoj godišnjici od osnivanja univerzitetskog časopisa „Uzdanica“, a najuspešnijim studentima osnovnih i master akademskih studija uručene su i nagrade za uložen trud i rad. Zahvalnice su uručene zaslužnim institucijama za saradnju, doprinos razvoju i afirmaciji Fakulteta, a u umetničkom delu programa nastupili su hor i orkestar Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini.

PROMOVISANA „KNJIGA SEĆANJA“ UČENIKA MUŠKE UČITELJSKE ŠKOLE

Monografija pod nazivom „Knjiga sećanja: Učiteljska škola u Jagodini od 1920. do 1940 godine u sećanju njenih učenika” promovisana je proteklog petka u galeriji Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini. Radi se o prvoj knjizi ovakvog tipa koja sadrži priče, anegdote i fotografije 13 učenika koji su pohađali Mušku učiteljsku školu u periodu između dva rata. Jedan od priređivača knjige, prof. dr Ilijana Čutura, prodekan za nastavu na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini, istakla je da knjiga svedoči o jednom vremenu i da je kao takva za buduće istraživače veoma značajna:

-Za buduće generacije, ova knjiga znači jedan uvid u to kako su se nekada školovali oni koji imaju onoliko godina koliko i današnji studenti. Naši studenti Ilija Petrović i Stefan Ljubomirović pomagali su u izradi ove knjige. Kako su je čitali, oni su se smejali. Ono što je meni kao jednom od priređivača najznačajnije, to je ta činjenica da se današnji mladi ljudi potpuno pronalaze u nestašlucima onih nekadašnjih ljudi, ali što je još važnije da će buduće generacije učiteljski i vaspitački poziv tretirati sa jednakom posvećenošću, kao što su to radili predratni đaci –rekla je Čutura.

Pored nje, na knjizi je radio i jagodinski istoričar Ninoslav Stanojlović, a prema njihovim rečima za narednu godinu u planu je objavljivanje i druge Knjige sećanja učenika kasnijih generacija.

Dušan Miletić