Predavanje na temu „Ima li ispovesti bez pokajanja?“ održano je protekle subote u parohijskom domu Crkve svetih apostola Petra i Pavla u Jagodini. Govorio je protojerej-stavrofor prof. dr Miloš Vesin, paroh čikaški, koji je držao predavanja na crkvenim tribinama i univerzitetima širom Evrope, Amerike i Kanade.

On je ovom prilikom podsetio da su prve reči Jovana Krstitelja i Isusa Hrista bile „Pokajte se, jer približilo se carstvo nebesko“, a kako je sam rekao, odgovor na pitanje „Ima li ispovesti bez pokajanja?“ je – nema.

-Čovek pre svega u sebi treba da oseti to preumljenje uma, promenu pravca. To bio bio delotvorniji prevod te grčke reči „metanoja“ koja se kod nas prevodi kao pokajanje. Mi kad čujemo to pitanje „Kaješ li se?“ svako od nas nehotice i na unutarnjem emotivnom jeziku to prevodi sa „Da li ti je žao nečega?“. To što mi je nečega žao i biti spreman da krenem u sasvim drugom pravcu – to su dve potpuno različite emotivne kategorije. Znači, nije isto. Prema tome, čovek kaže: „Jeste, žao mi je, ali ja ću isto to sutra da učinim“, dok pokajanje podrazumeva promenu pravca ili barem veoma iskreni pokušaj da se krene u drugom pravcu, znači da se čovek okrene od onih slabosti kojima je robovao –rekao je otac Vesin.

Predavanje je izazvalo veliko interesovanje javnosti, a u jagodinskim crkvama biće održana još tri predavanja. U parohijskom domu Crkve svetih arhangela Mihaila i Gavrila, 10. marta u 18 sati, prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković govoriće o značaju posta u prevenciji i lečenju hroničnih poremećaja i bolesti. U Crkvi Svete Petke, 24. marta u 18 sati, otac Aleksandar Jovanović, paroh crkve Vaznesenja gospodnjeg u Žarkovu održaće tribinu pod nazivom „Život i istina – susret čoveka i Boga“. Poslednje u nizu predavanja biće održano 7. aprila u 19 sati, u parohijskom Domu Crkve svetih apostola Petra i Pavla. Tema tribine nosiće naziv „Značaj sporta u životu pravoslavnih hrišćana“, a govoriće bivši fudbaler Dušan Dule Savić.
Predavanja se održavaju u organizaciji Arhijerijskog namesništva beličkog u Jagodini, a sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa šumadijskog gospodina Jovana.

D.M.