Poljoprivrednici uveliko razmišljaju o prihrani strnih žita. Međutim, iz Poljoprivredno savetodavne i stručne službe u Jagodini savetuju zemljoradnike da sačekaju da prođe hladni talas koji je najavljen za ovu sedmicu, te da onda krenu sa prihranom:

-Naša preporuka je da ako znaju kakva je analiza zemljišta, ako su ona kisela, da izbegavaju sva đubriva tipa uree, sana ili ana i da koriste jedino kan, koji je neutralan. Ta prihrana treba da se obavi u drugoj ili zadnjoj dekadi februara, početkom marta, u zavisnosti od stanja parcele. Preporuka je da se krene sa onim njivama gde je usev u boljem stanju, gde su pšenica i strna žita u većem porastu, a da se malo kasnije prihrane, posebno ona gde je malo slabiji usev –rekao je Miodrag Simić, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi u Jagodini.

Iz Poljoprivredno stručne i savetodavne službe navode da je za prihranu potrebno od 90 do 100 kilograma čistog azota:

-Preporuka je da se to podeli u dva dela. Prvi put treba prihraniti sa nekih 60 kilograma čistog azota, to je negde 220 kg kana ili 180 kg sana ili ana. Krajem marta ili početkom aprila, ako je potrebno, prihraniti sa još 100 kilograma kana. Poljoprivrednici znaju da je ovih dana đubrenje poskupelo, ali moraju da znaju isto da bez primene đubriva nema prinosa. Ove nove sorte pšenice traže visoke norme đubriva azotom i tu ne sme da bude štednje i zakidanja biljkama –istakao je Simić.

Oni koji nisu posejali neko od žita, treba da urade prihranu čim uđu u svoje njive. Preporučuje se da se upotrebi kvalitetno seme kupljeno u apoteci i da se poljoprivrednici pridržavaju normi koju je propisao proizvođač. Pre setvene obrade, poljoprivredni stručnjaci savetuju i korišćenje mineralnih đubriva, poput petnaestice ili šestanestice.

D.M.