Saveti poljoprivrednih stručnjaka o žetvi pšenice i prihrani zasada povrća

|   Info
Miodrag Simić i Mirjana Miljković, savetodavci za ratarstvo u Poljoprivredno stručnoj i savetodavnoj službi u Jagodini istakli da su prvi otkosi pšenice dali slab prinos, dok navodnjavanje zasada preporučuju u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim časovima - nikako popodne kada su najviše temperature

 

Prva žetva obavljena je i pre padavina koje su nas zadesile. Oko 30 do 40 posto površine je skinuto u ravničarskim delovima, dok će se u višim delovima poput Svilajnca, Despotovca i Rekovca ti delovi kasnije skidati. Prvo su skinuti ječmovi, gde ima dobrih rezultata, a onda je počela da se skida i pšenica. Prve otkose obeležili su slabi prinosi:

-Pšenica je kasno posejana, a kasno je nikla i ostao je manji sklop, tako da je negde oko 30 do 40 procenata manji prinos od uobičajenog za Pomoravski okrug. Naravno, ima i boljih parcela tamo gde je uspelo ranije da se pripremi i poseje, ali generalno neki prinos se kreće između tri i četiri tone što sigurno ne može da zadovolji, ali bolje išta nego ništa –rekao je Miodrag Simić, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivredno-stručnoj i savetodavnoj službi u Jagodini. 

Ono što je obeležilo rod ove godine je to da je pšenica zbog visokih temperatura prinudno sazrela, tako da je i hektolitar nešto manji:

-Nešto je sitnije zrno tako da se taj hektolitar kreće od oko 74, 75 kod onih boljih, a negde ima i ispod 70, što spada u stočne pšenice. To je uslovilo bolesti klasa, gde ima fuzarioznih zrna koja su laka pa je to dozvalo do malog hektolitra –istakao je Simić.

Suncokret, kukuruz i soja su sada u najosetljivoj reproduktivnoj fazi te je kiša dobrodošla kako bi popravila vodni režim:

-Ono što je posebno dobro je i to da je temperature pala dole, jer ako je visoka temperatura i ako je niska vlažnost vazduha, može da dođe do slabije oplodnje kukuruza tako da na samom klipu zna da bude i pet-šest-dvadeset zrna, što nije dobro i ne može da da neki prinos –rekao je Simić.

Preporuka proizvođačima je ta da se iskoriste padavine koje su bile i da odmah obave ljuštenje strništa, jer kako kažu u Poljoprivrednoj službi u Jagodini to je najbolja agrotehnička mera. Ako se ljuštenje strništa obavi na vreme, vlaga u zemljištu može da se sačuva i od 90 do 100 litara po hektaru.

SAVETI O PRIHRANI ZASADA POVRĆA
 

Za povrtare je trenutno najvažnija pravilna prihrana zasađenih paprika i kultura koje su zasađene vani poput kornišona i kupusa. Ove godine, kada je paprika u pitanju, najveći problemi bili su kasno rasađivanje i previše kiše i vlage, što je stopiralo razvoj biljke:

-Veliki problem javlja se na parcelama, a to su bakterioze. Preporučuje se proizvođačima tretiranje na bazi bakra i to folijarno, preparatom Fertigal bakar baktoklin. On sprečava širenje bakterioze, oporavlja biljku sa mikroelementima. Što se tiče prihane, sada je period kada dajemo uravnotežen odnos elemenata, pa se preporučuje sa prihranom đubrivom od tri dvadesetice i tri šesnaestice, zavisi koje đubrivo proizvođači koriste da se rastvara. Galofungin se koristi za plamenjaču prizemnog dela stabla –rekla je Mirjana Miljković, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivredno-stručnoj i savetodavnoj službi u Jagodini.

Prema njenim rečima, potrebno je folijarno prihranjivati biljke preko lista: od početka formiranja plodova na svakih sedam do deset dana:

-Navodnjavanje se preporučuje naročito kod krastavca, salatara i kornišona i to isključivo u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim časovima kada biljka nije zagrejana. Kada je zagrejana, javlja se gorkost plodova, naročito kod paprika –rekla je Miljković.

Navodnjavanje biljaka previše hladnom vodom može da izazove stres kod biljke i to je, prema mišljenju zaposlenih u Poljoprivredno stručnoj i savetodavnoj službi u Jagodini, jedan od glavnih problema sa kojima se poljoprivrednici susreću, tako da i to treba izbegavati.

Dušan Miletić