Srbija u srcu mlade Kineskinje Đani Je

|   Info
Život u jagodinskom Domu učenika srednjih škola joj se dopada, voli srpsku hranu i kulturu, a dopada joj se i naš grad. Drugari nisu imali nikakve predrasude, odmah su je prihvatili, te se ne oseća usamljeno
Đani Je: Foto Saša Jović (TV Kopernikus)

 

Iako je poreklom iz Kine, petnaestogodišnja Đani Je može sa sigurnošću da kaže da joj je Srbija drugi dom. Roditelji su joj se pre 20 godina zbog posla doselili u Srbiju, pa je tako ona tokom celog svog života bila na relaciji Kina – Pomoravlje. Rođena je u Ćupriji, deo osnovne škole je završila u Svilajncu, a u međuvremenu je detinjstvo provodila u gradu Lišaj, u kineskom okrugu Ćo Đan i u Jagodini. Sada se školuje za pravnog tehničara u Ekonomsko-trgovinskoj školi „Slavka Đurđević“, gde završava prvu godinu.

Kako ne bi putovala svakog dana do Svilajnca, Đani za vreme školovanja u Jagodini živi u Domu učenika srednjih škola. Kako nam je rekla, brzo se navikla na novu sredinu i drugare, te joj ništa nije bilo teško i neobično:

- Ovde je okolina baš dobra i vrlo mi se dopalo. Društvo mi pomaže ako imam neki problem, pa onda sve rešavamo lako. Svi su mi pomogli da se prilagodim brzo –kaže ona.

S obzirom na to da do sada nisu imali stanara iz neke zemlje van Srbije, mnogim učenicima je na početku njen boravak bio pomalo neuobičajen. Međutim, svi su je vrlo brzo prihvatili – baš kao bilo kog drugog svog zemljaka:

-Kineski jezik, naša hrana i kultura su im interesantni. Kažu da bi voleli da posete moju zemlju bar na jedan dan. Baš sam nedavno sa cimerkom pričala o kućama u Kini i našem specijalitetu „hot pot“. Učim ih i našem jeziku. Brzo su naučili neke reči i baš su me iznenadili. Pisanje im ide malo teže. Ja sam u osnovnoj školi naučila i ćirilicu i latinicu, ali ne pričam baš najbolje srpski jezik. Stalno zaboravljam neke reči, pa ne mogu da izgovorim to što mislim. Ipak, oni su meni, polako, sa strpljenjem pokazali kako bi trebalo da pričam i ispravljali moje gramatičke greške –kaže Đani.

Život u Domu učenika, ali i Jagodina i Srbija joj se dopadaju. Ne oseća se usamljeno, jer ima sa kim da se druži i razgovara, a ima i sve normalne uslove za život:

-Ovde provodim vreme sa drugaricama i cimerkom. Pijemo kafu, igramo karte u sobi ili ovde u letnjikovcu. Izlazimo ponekad da kupimo nešto ili da se prošetamo do Ruskog groblja. Jako mi se dopada Jagodina, zato što sam ovde provela jedan deo svog detinjstva. Bila sam u Potoku. Popela sam se na Đurđevo brdo i odatle može da se vidi ceo grad. Volim da sedim i pored vodopada i da tamo provodim slobodno vreme. Sviđa mi se i Fruška gora, tamo smo išli ekskurzijski. Hrana mi se mnogo dopada. Jako volim sarmu i kako pravite ribu. Ipak, najviše mi se sviđa društvo i kao da nisam sama u kući –kaže ona.

Drugari iz Doma odmah su je prihvatili. Za Ninu, kako je oni oslovljavaju, imaju samo reči hvale. Đani ima i mlađu sestru koja se zove Anđela. Kaže, dopada joj se što nosi srpsko ime, zato što podseća na anđela. Što se planova za budućnost tiče, još uvek se ne opterećuje time previše. Volela bi da završi fakultet, ali još uvek ne zna koji, kao ni to hoće li se vratiti u Kinu ili ostati u Srbiji.

D.M.