Stefan Dugalić, talentovani umetnik iz Glogovca: Zvezda je rođena

|   Život
Pored saskofona i frule, Stefan svira i klavijature, a zna i da igra folklor i peva. Osvojio je nekoliko priznanja, a od nedavno piše i pesme. „Nije bitno ako ne pobediš na takmičenju, važno je da sviraš iz srca“ rekao je ovaj dečak
Stefan nastupa na veseljima, ali i na kulturno-umetničkim događajima

 

Ovakav talenat ne sreće se baš svakog dana. Mladi Stefan Dugalić (11) iz Glogovca nadomak Jagodine već dve godine svira frulu i saksofon, a s obzirom na to da je u tome i više nego dobar, pohvale za njega stižu sa svih strana. Pored ovih instrumenata, ovaj dečak svira i klavijature, odlično igra folklor, a primetan je i talenat za pevanje. O svemu ovome, Stefan je vrlo rado razgovarao za naš list.

Stefan je odmalena pokazivao interesovanje za srpsku tradicionalnu umetnost. Često je znao da se uhvati u kolo na različitim seoskim veseljima, a njegov talenat uočile su vaspitačica i učiteljica, koje su predložile Stefanovim roditeljima da ga učlane u seosko Kulturno umetničko društvo. Tako je i bilo:

-Volim našu tradiciju i kulturu, stvarno je lepa –počinje on i dodaje: -Kad idem na folklor, ja vidim svoje drugare, igramo zajedno i ja uživam u tome. Znam sve igre. Omiljeno mi je Šumadijsko kolo, a volim i Vlaško kolo. Na folkor idem utorkom i petkom i nije mi naporno –rekao nam je on.

Na tradicionalnoj pobratimskoj folkloraško manifestaciji u Osječanima, u Republici Srpskoj,  izvesna gospođa Ranka i njene ćerke poklonile su mu igračku frulu, koju je on “savladao” već u autobusu po povratku u Srbiju. Da usavrši sviranje na ovom instrumentu, pomogao mu je čuveni Vesa frulaš, koji mu je pokazao i prave frule. Tako se rodila ljubav:

-Uzeo sam igračku, počeo sam da hvatam ritam i tako sam naučio. Saksofon sam naučio od majstora Jovana Jovanovića poznatijeg kao Joca Aždaja. Kada sam prvi put dunuo, mislio sam da ću sam sebi da izvadim pluća. A sada sviram kako treba. U međuvremenu sam krenuo u muzičku školu i shvatio kako se pravilno svira. Saksofon sam počeo da sviram prošle godine, a frulu pre dve godine –istakao je Stefan, koji, gle čuda, deli datum rođenja sa Adolfom  Saksom, izumiteljem sakosfona, a to je 6. novembar.

S obzirom na to da on briljira na ovim instrumentima, on nam je i rekao šta sve treba da zna dobar muzičar:

-Frula se svira lako, samo prsti treba da se drže ravno. Ako se drže drugačije, onda zna da pišti i zvuk neće biti kako treba. Saksofon mora da se provuče kroz note i dobro da se drži pošto je veći. Samo treba puno da se uzima vazduha i da shvatiš gde se drže prsti. Sviraš iz stomaka, pa se onda skroz dune. Onda ima i piano, stakato, legato... Kod saksofona mi se sviđa što mogu da pravim trilere i što mogu da ga podižem. To mi je zanimljivo –napomenuo je on.

Pored ovih instrumenata, talentovani dečak svira i klavijature, a ni harmonika mu nije skroz nepoznata. Stefan  pohađa drugi razred Osnovne muzičke škole “Vladimir Đorđević” u Jagodini u kojoj je, kako kaže, dosta naučio:

-Tamo mi je super. Zabavljam se sa nastavnikom, učimo, taktitamo i sve vreme mi je zanimljivo –rekao je on.

Zna da svira sve: od tradicionalnih narodnih pesama i kola, pa sve do stranih hitova kao što su „Ciao bella“ i „Despacito“. Nastupao je na brojnim takmičenjima, veseljima, kulturno-umetničkim događajima i reakcije na njegovo umeće su uvek pozitivne:

-Drugari obožavaju kada ja sviram. Pohvale me i traže da im sviram još. Ja kada idem u školu, bez frule ne idem. Jednom su deca napravila krug oko mene i počela da igraju dok ja sviram. Uglavnom lepo ljudi reaguju na moje sviranje. Mnogi kažu: „Ovo dete je rođeno za saksofon i frulu“. Nastavnicima ne smeta. I oni vole kada ja sviram. Kažu da mi treba još i mikrofon, kako bi me čuo ceo svet –rekao je Stefan sa osmehom.

Njegov rad, trud i talenat nisu ostali neprimećeni. Mnogi su ga za to i nagradili, a to dokazuju brojne zahvalnice i diplome, kao i par statueta koje krase dom ove porodice. Na manifestaciji “Ilinsko prelo” dobio je nagradu za najboljeg frulaša, kao i pehar i zahvalnicu na Saksofonijadi u Homolju, kao najmlađi učesnik. Takođe, proglašen je i najboljim igračem na manifestaciji u Isakovu:

-Veoma mi znače te nagrade. To su za mene lepe uspomene, pa ću ja tako jednog dana kada budem imao decu i kada oni budu svirali da im pokazujem. Nadam se da ću ih dobijati još mnogo puta u budućnosti. One me motivišu da budem bolji i voleo bih da ceo svet zna za mene.  Ipak, muzičar ne bi trebalo da svira zbog takmičenja i nagrada. Nema veze iako ne pobedi. Treba da svira iz srca –rekao nam je on.

Tu nije kraj njegovoj darovitosti. Stefan odnedavno piše i pesme. U svesci ih ima nekoliko, a mašta da jednog dana objavi svoju zbirku poezije:

-Najviše me inspirišu poznati pesnici. Prva pesma govori o tome kako bih voleo da imam rođenog brata ili sestru.  Igrao bih se sa njima i  pomagao bih im oko domaćeg. Nastavnica engleskog je plakala kad sam ju je pročitao. Volim da pišem o mom kumu Mihajlu, o Joci Aždaji…  Napisao sam i jednu pesmu o ovoj školskoj godini koja se zove “Čarobnjak”. On bi ostvario sve moje želje kao što su te da više ne nosimo maske, da nam nastavnici vide osmehe na licima kada dobijemo petice, da idemo jedni kod drugih… Voleo bih jednog dana da objavim svoju knjigu kako bi druga deca čitala moje pesme –rekao nam je Stefan.

Stefanovi muzički uzori su poznati umetnici na fruli Neda Nikolić i Bora Dugić. Sa Nedom je već  u kontaktu, a Boru bi voleo da upozna:

-Kod njih mi se najviše dopada to što su oboje obišli ceo svet. Oni vežbaju puno, idu na veselja i sviraju. Bora ima jedno svoje kolo koje je veoma brzo. Voleo bih da ga upoznam i da sviram sa njim –kazao nam je ovaj mladi umetnik u usponu.

Stefan trenutno pohađa peti razred Osnovne škole “Vuk Karadžić” u Glogovcu. Odličan je učenik i kako kaže – stalno diže ruku na časovima:

-Volim istoriju, matematiku, srpski jezik, biologiju i geografiju. Naravno, volim i muzičko. Ova korona mi smeta zato što ne mogu puno da se družim sa drugarima i zato što ne idem na takmičenja. Ali, onda sam bar kod kuće, više vežbam i sa drugarima se čujem preko internet. Ovako, u školi držimo distancu, nosimo maske i dezinfikujemo ruke. Na velikom odmoru pričamo, jedemo i družimo se –rekao je Stefan i dodao da mu sve obaveze ne predstavljaju opterećenje:

-Nekad zaboli glava, ali i vredi. Tada se puni mozak i više se nauči. Samo treba da se uči, redovno vežba i piše domaći. Volim to sve da radim, pa mi i nije teško da se organizujem –rekao nam je mladi umetnik na kraju našeg razgovora.

ČAROBNJAK

U ovoj novoj školskoj godini,
mnogo toga će da se promeni.
Neki čudan virus svetom hara,
velike probleme nam stvara.


Voleo bih da je ovo samo ružan san
a već sutra se probudimo svi,
i bude prelep dan
gde nema više bolesti.


Da umesto maski,
osmeh lice nam krasi.
Da ne skidamo osmeh s’ lica,
zbog dobijenih petica.


Da drug do druga može biti
i školsku klupu deliti.
Kada bi neko čarobnjak bio
sve bih ove želje ostvario.


Stefan Dugalić

 

D.M.