Obraćajući se gledaocima Kopernikus RTV Jagodina, Preosvećeni Vladika šumadijski gospodin Jovan rekao je da mi znamo koliko su nam puta kroz istoriju otimali Kosovo, ali u svesti naroda ono nikada nije bilo oteto, i uvek je vraćano. On je ujedno izrazio zabrinutost za trenutne prilike u južnoj srpskoj pokrajini.

-Ovaj sadašnji način otimanja Kosova, po meni, nije ni ljudski ni civilizacijski. Ovo je zaista sipanje soli na živu ranu tela srpskog naroda, jer za nas Kosovo nije samo geografski pojam, već je to nešto mnogo dublje. Za nas je Kosovo srce i duša. Uzeli su nam telo, e sad žele da nam uzmu i dušu, kaže Vladika Jovan. No, mi verujući ljudi verujemo u pobedu Hrista i božjih načela, u pobedu dobra. I zato verujemo da ukoliko nam ga uzmu, to nije strašno, ali ukoliko ga mi damo, eto je opasno. Jer ono što ti otmu, to možeš vratiti, ali ako nešto sam daš tu više nema vraćanja. Zato je to jedno od naših najvažnijih pitanja. Verujte, u svetu ne postoji ni jedan relativno mali prostor sa skoro 1500 oltara. To govori da je svaka stopa Kosova i Metohije natopljena molitvom, jer zašto bi se zidale tolike svetinje nego za molitvu. Ja verujem da će upravo taj vapaj molitveni i ta krv prolivena pogotovo u ovom vremenu današnjem, proključati i da će se pojaviti moć molitve i nevino prolivene krvi. Ali zato moramo mi pomoći da se sačuvaju sve te svetinje koji su najbolje svedočanstvo da mi nismo repa bez korena. Mi nismo tamo došljaci, već nas prate te svetinje. Vidite šta oni rade, žele da nam ih otmu i pripišu kao da nisu srpske svetinje, već njihove, dodao je Vladika Jovan.

-Kad bi ljudi pošli od one jevanđelske misli: što ne želiš sebi ne čini ni drugome, bilo bi mesta i na Kosovu i u Srbiji za sve narode. Ima mesta na ovoj kugli zemaljskoj za svakoga, samo kad bi čovek pošao od toga da drugom ne čini zlo. Ali, naš narod lepo kaže: ko drugome jamu kopa, sam će u nju upasti, e mi da,  kao Hrišćani, Svetosavci i Srbi, ne kopamo drugom jamu, nego da izgrađujemo sebe, da bi kroz to izgrađivanje izgradili i druge, koji, istina, teško se izgrađuju, ali naše je da ulažemo, a Božije je da to ulaganje ocenjuje koliko je vredno.

Vladika šumadijski se ovom prilikom osvrnuo i na krizu u društvu, kako moralnu tako i sociološku. Moralna kriza nas pravi neljudima, kaže on, a otuđenje, migracije i sve manje dece koja se rađaju, uništavaju porodicu kao stub jednog društva.

-U čoveku obitava i zlo i dobro. Zašta će se on opredeliti, to opet proizilazi iz njegove slobodne volje, koju nam je Bog dao. Bog odobrava naša opredeljenja, ali moramo odgovarati za njih. Čovek u sebi ima i dobru i krvoločnu životinju, kaži sveti oci. Ona koju više hrani, preovladaće. Danas sve zavisi od porodice. Iz porodice se rađa i država i crkva i čovek ali i nečovek. Ja vrlo često govorim da sve ono što se ne ponese sa kućnog praga to čoveka prati kroz ceo život i ne može se nadomestiti bilo kakvom diplomom. Naša najveća kriza je upravo omalovažavanje porodice. Ne radimo mnogo ni kao crkva ni kao država, a to je moje mišljenje, upravo na podizanju porodice. Znate šta je problem, želimo da nam medeni mesec traje godinama, smetaju nam deca, pa posle deset i više godina, kada se setimo da bi ih trebalo rađati, to ne možemo. Zato nam umire svake godine po jedan grad. Zato su ulice i kuće prazne a autobusi ka inostranstvu puni, kaže Preosvećeni. Ja postavljam pitanje: šta će nama fabrike, neboderi i tržni centri ako nemamo ljudi? Ja razumem roditelje da prilike u kojima živimo nisu mnogo nakolnjene čovekovom lagodnijem životu i podizanju porodice. Ali mislim da je to malo više izgovor. Mi smo sebični. Jer za rađanje porodice potrebna je žrtva i ljubav.Samo ljubav rađa telo od našeg tela, rekao je Vladika Jovan.
T.Mitrović