Tamara Nešić, savremena vezilja iz Jagodine: Umetnica sa iglom i koncem u rukama

|   Život
Ovu veštinu naučila je samostalno tokom karantina. Izrađuje različite motive: od tradicionalnih do apstraktnih i to na različitim materijalima. “Verujem da ću se ovime baviti do kraja svog života, osećam takvu povezanost” ističe naša sagovornica
Tamara Nešić: Foto TV Kopernikus

 

Kada se dvadesetčetvorogodišnja nastavnica fizičkog vaspitanja iz Jagodine Tamara Nešić lati igle, konca i đerđefa, tada, uz malo mašte, truda i kreativnosti, nastaju prava umetnička dela. Ova talentovana devojka iskoristila je karantin usled pandemije korona virusa da nauči ručni vez, veštinu koja je za nju do pre dve godine bila potpuno nova.

-Skroz spontano sam jednog dana preko Instagrama otkrila da postoji linijski vez na slikarskom platnu i od tada sam se zaljubila u tu tehniku. Posle toga sam ja istraživala različite tehnike modernog veza i iskrena da budem, da tada nisam otkrila da moderan vez postoji, ko zna kad bih otkrila da postoje moderni gobleni. Privukao me je taj drugačiji način izrade slika, svidela mi se ta kombinacija boje i konca. Ranije se nisam susrela da ručnim vezom, tako da sam sve naučila upravo preko „YouTube-a“ i nekih kurseva koje sam polagala putem interneta, zato što u tom trenutku nije bilo moguće da se završi neki kurs veza u Srbiji –započinje svoju priču Tamara.

Kao i svaki početak nečega novog, ni ovaj nije bio lak. Kako kaže, tada nije imala pojma gde da nabavi materijal za vez. Čak nije ni znala da postoje prodavnice namenjene ručnim radovima. Ali odustajanje, u njenom slučaju, nije bilo opcija.

-Na samom početku, posle objavljivanja mog prvog rada, dobila sam i svoju prvu porudžbinu. Odmah sam tako dobila vetar u leđa i zeleno svetlo da idem u dobrom pravcu. Posle toga sam samo nastavila da nadograđujem svoje znanje –ističe ona.

Vez kojim se bavi Tamara razlikuje se od onog tradicionalnog koje su radile naše bake, tako da je ona zahvaljujući različitim materijalima i tehnikama, ovoj arhaičnoj veštini udahnula novi život.

-Razlika između veza nekad i sad je evidentna. Možemo primetiti da rad ostaje u đerđefu, što ranije nije bio slučaj. Sada moderne vezilje imaju bezbroj đerđefa različitih boja i veličina. Ranije su se radile slike prema umetničkim delima ili tradicionalne slike. Danas vezilje crtaju prema osećaju i želji -rekla je Tamara i dodala:

-Pored osnovnih materijala kao što su đerđef, platno i konac, dolaze u obzir i najlon, til i  karton. Ne mora da bude samo pamučni konac, već i vunica, trake od tila, žičani konci i različiti materijali kao što su filc, perlice, nitne i šljokice. Iskrena da budem, mnogo je lakše da radim na tim prirodnim materijalma kao što su pamuk, lan i svila, neko na kanvasu. Sve što vidim može da se upotrebi za rad –kaže ona.

Za jedan rad, ovoj mladoj savremenoj vezilji potrebno je i do 20 sati. Motivi koji se mogu videti na Tamarinim radovima su različiti, a ona uspešno odgovara na svaki zadatak.

-Motivi su različiti: od minimalističkih, preko tradicionalnih poput pirotskih šara, kosovskog veza, cvetova, lista i zelenila, pa sve do modernih i apsraktnih. Najčešće izrađujem radove prema fotografiji. To mogu bili i portreti kućnih ljubimaca, neki citati, narodne umotvorine, nečija imena, inicijali ili neki motiv koji asocira na tu osobu kojoj se poklanja rad. Pored toga, radim i nešto za svoju dušu. Ona to postavim na svoju stranicu da vide ljudi, pa možda neko nešto i poruči. Apsolutno je sve izvodljivo da se izveze –kaže ona.

Da bi rad ispao onako kako je zamislila, pored materijala, vremena i koncentracije, potrebno je mnogo strpljenja i naravno onog glavnog sastojka – dosta ljubavi.

-Kada osoba dobije rad koji je poručila, ona može da oseti da li ste vi uložili ljubav prema izradi ili ne. To je veoma bitno. Ranije me hobiji nisu toliko zadržavali. Uglavnom mi dosade u nekom trenutku i nađem neku novu zanimaciju. Pre nego što sam počela da se bavim ovim, toliku ljubav i povezanost sam osetila, da sam znala da ću ovime da se bavim do kraja svog života. U to sam sigurna. To je ono što mene povezuje sa ovom veštinom. Ne znam da li to ima veze sa mojom bakom koja se nekada bavila ručnim radom, koja više nije živa, ali verujem da se taj neki talenat preneo na mene –kaže nam Tamara i dodaje da je jako bitno praviti pauze tokom izrade, da ne bi stradali vrat, oči i leđa.

Ručni vez ima brojna blagotvorna dejstva na psihološko stanje čoveka. Naša sagovornica nam je to i sama potvrdila.

-Kada se posvetite veženju, zaboravite na sve probleme oko vas i prosto kao da je vreme stalo. Fokusirate se na rad, tako da na neki način utiče na smanjenje stresa, anksioznosti i smanjuje broj otkucaja srca. Takođe, podiže i samopouzdanje, jer kada vidite gotov proizvod, imate osećaj nekog postignuća –ističe mlada vezilja.

Tamara u svom radu ima veliku podršku porodice i prijatelja, a pozitivni komentari na društvenim mrežama je samo dodatnu motivišu i veoma raduju. Nedavno je u Narodnoj biblioteci “Radislav Nikčević” u Jagodini održala i prezentaciju na kojoj je predstavila čari modernog veza, a kojoj je prisustvovao veliki broj ljudi različitih starosnih generacija. 

-Mladim ljudima se dopada zato što prate moj rad preko društvenih mreža, ali mi je drago i što starije generacije ljudi vide vez iz drugačijeg ugla. Onda je to za njih sve novo. Iako oni znaju tu veštinu od ranije, sada ih zanima i novi pristup ručnom vezu, tako da čujem da već neki žele da se oprobaju u ručnom vezu –ističe ona.

Tamara trenutno stažira u jednoj osnovnoj i jednoj specijalnoj školi, gde stiče iskustvo u svom primarnom poslu. Ipak, ona ne planira da odustane od promocije modernog veza. Želi da održi još prezentacija u gradovima naše zemlje, kako bi ga predstavila mlađim generacijama – a sve u cilju očuvanja naše tradicije na savremeniji način.

D.M.