Sećanje na početak i 78 dana bombardovanja Srbije i Pomoravskog okruga, posle odavanja počasti minutom ćutanja osmorici poginulih policajaca i potpukovniku Goranu Ostojiću, evocirao je istoričar i predsednik SUBNOR-a Dejan Tanić, napomenuvši da je to bio  poslednji rat na tlu Evrope u 20. veku, koji po svemu sudeći, još uvek traje.

-Jagodina i ceo Pomoravski okrug pružio je žestok otpor te kobne 1999.godine, kada je na ovim prostorima vođena borba koju mogu slobodno da nazovem okršajem Davida protiv Golijata. Osam mladih života pripadnika Policijske uprave Jagodina je ugašeno. Ti mladi ljudi borili su se na strani pravde. Iako je oružani sukob, tj. bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije trajalo relativno kratko, odnevši za sobom previše vojnih i civilnih žrtava, ovaj rat, na žalost nije završen, jer je nastavljen njegov teži deo, mučni pregovori i psihološko nadmudrivanje. Ali, ipak, tvrdim da je pružanje otpora male Srbije urodio plodom, jer,u suprotnom, ovde gde stojimo ne bi bila Policijska uprava Jagodine, već neko skladište otpada NATO-a, rekao je mr Dejan Tanić, predsednik SUBNOR-a Jagodine, dodavši da taj rat još uvek nije gotov.

-Ako se priča da je vođen zbog Kosova  i da je ono bilo glavni uzrok rata, a nije, jer Kosovo je bilo samo jedan od povoda, onda bi to pitanje danas bilo i rešeno. Kao što vidimo, 22 godine se ništa nije uradilo. Po predlogu nacrta sporazuma iz Rambujea, koliko se svi sećamo, Kosovo je trebalo da dobije nezavisnost, uz naš pristanak, najdalje do 2001.godine, s tim da čitava teritorija SR Jugoslavije bude direktno pod okupacijom Zapadnog vojnog saveza. Koliko vidimo, to se nije dogodilo. Kosovo je samo proglasilo nezavisnost 2008.godine, sada vidimo da tu nezavisnost ne priznaje dve trećine čovečanstva, po broju stanovnika i više od polovine država, što znači da su rezultati tog rata, što se njih tiče, vrlo sumnjivi, dodao je on.

Tanić je ovom prilikom istakao da ni jedna žrtva bilo kog rata koji se vodi za odbranu zemlje, nije uzaludna.

-U istoriji se to dešavalo, da padnu mnoge  žrtve a da zemlja ne bude odbranjena. Recimo, tako je bilo tokom Prvog srpskog ustanka.  Ali da nije bilo prvog ustanka, ne bi bilo ni drugog, ne bi bilo 1815.godine kada je krenula sloboda novovekovne Srbije, i tako dalje. Dakle, ni jedna žrtva u borbi za slobodu nije uzaludna, jer ona podseća buduće generacije  na to kako treba da se bori, dodao je Tanić.

O posledicama NATO agresije i dalje se raspravlja  na najvišem političkom nivou sveta, pre svega o tome da li je NATO agresija uspela i šta je rezultat toga. U relativno bliskoj budućnosti, pokazaće se neuspeh tog rata, koji je bio čudan jer nikada veća nesrazmera nije bila u odnosu vojnih snaga, dodao je Tanić.