Slobodan Milojković iz Jagodine je zbog saobraćajne nesreće koju je doživeo 1999. godine već dvadeset jednu godinu vezan za invalidska kolica. Drug koji je vozio, izgubio je kontrolu nad vozilom, a na Slobodanovu nesreću, njegova strana je udarila u betonski stub u brzini od 50 kilometra na čas. Bilo je prevrtanja, a kada se probudio, ceo auto je bio na njemu:

-Dobio sam povredu sedmog vratnog pršljena i relaksaciju šestog. U početku sam jako teško pomerao ruke, ali taj osećaj mi se povratio pomoću rehabilitacije. Pre toga sam imao operaciju u Kliničkom centru u Beogradu. Operisao me je dr Vagić. Kasnije počinje rehabilitacija u Sokobanjskoj. Tako je počelo učenje o samom životu osoba sa invaliditetom –počinje svoju priču Slobodan.

Privikavanje na nov način života nije bio nimalo lak za njega, ali to je nešto što je morao da prihvati:

-Prve tri-četiri godine bile su zaista teške. Jednostavno, vi počinjete neki drugi život i potrebno je da se njemu prilagodite, ali i da vas društvo prihvati takvi kakvi jeste. Vi ste ista osoba, ali jednostavno ne možete da hodate. Zato je jako bitno da budete izuzetno jaki i da stvorite sebi uslove za normalan život –istakao je on.

Slobodan se dugo bavio stonim tenisom. Igrao je za reprezentaciju paraplegičara i kvadriplegičara Srbije i tako ostvario velike uspehe. Dobio je brojne nagrade, među kojima je i Oktobarska grada Jagodine. Iako je bio u kolicima, nije želeo da prestane sa bavljenjem ovim sportom.  Zbog toga je nailazio na različite vrste diskriminacije, koje je, zahvaljujući jakoj volji i podršci prijatelja, rođaka i asistenata, uspešno prevazišao:

-Bilo je zaista mnogo takvih situacija u kojima sam bio diskriminisan. Ne samo ja, nego i ostali moji prijatelji koji su u kolicima. Dok sam igrao stoni tenis ovde, bilo je komentara: “Gde ćeš ti u kolicima da igraš stoni tenis, to nije za tebe” i sličnih. Svi su mislili da ja to ne mogu. Ali, kada sam počeo da treniram i kada su videli o čemu se radi, bukvalno su svi bili za mojim stolom gde sam ja igrao –rekao je Slobodan, koji se ovim sportom ne bavi već duže vreme zbog povrede leđa.

Korona virus loše utiče na sve ljude širom sveta, a naročito na osobe koje su u Slobodanovoj situaciji:

-Mnoge aktivnosti morate unapred da isplanirate da biste organizovali da vam neko pomogne. Ja imam asistenta koji mi pomaže, ali opet sama ova situacija je dodatno otežala život osobama sa invaliditetom. Neke osnovne dnevne aktivnosti ne mogu da urade kao ranije i samo funkcionisanje je otežano –istakao je on.

Uprkos svim životnim nedaćama koje su ga zadesile, Slobodan se nije predao. Trenutno radi administrativne poslove u firmi “Budućnost pet”, a i predsednik je Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom u Jagodini, gde je već 17 godina. Planira da dodatno radi na svom obrazovanju, ali i da pomogne svim ljudima koji su u njegovoj situaciji: kako u Jagodini, tako i u ostalim krajevima Srbije, za koje ima ohrabrujuću poruku:

-Vi kao osoba morate da se izborite sa svim tim preprekama koje vam život nanosi. Svakog od nas život obori, ali bitno je da posle tog pada ustanete sa osmehom i da nastavite dalje. Morate da gledate napred. Vi odlučujete, a ne neko drugi umesto vas –napomenuo je Slobodan na kraju našeg razgovora.

“SVAKI DAN TREBA DA BUDE TREĆI DECEMBAR”

Svakog trećeg decembra, širom sveta obeležava se Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, koji je ustanovljen 1992. godineo od strane Ujedinjenih nacija. Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom u Jagodini postoji od 2001. godine, broji više od 40 članova, a u ovom gradu ima oko 5000 osoba sa nekom vrstom invaliditeta. Tradicionalno obeležavanje u Jagodini je zbog situacije sa korona virusom izostalo, a ovogodišnja tema je “Izgradnja boljeg, inkluzivnijeg, pristupačnijeg i održivog sveta nakon Kovida-19”:

-Svaki dan bi trebalo da bude treći decembar i društvo bi trebalo da posveti više pažnje osobama sa invaliditetom. Društvo bi trebalo da pruži jednake uslove za sve, pa i za osobe sa invaliditetom. Treba da se stvore uslovi za normalno funkcionisanje, a to podrazumeva da imamo pristup informacijama, pristupačan saobraćaj, školovanje i mogućnost zapošljavanja. Treba da im se pruže i adekvatne službe podrške i da one budu podignute na mnogo viši nivo nego što je to danas u Srbiji –rekao je Slobodan, istakavši da imaju jako dobru saradnju sa lokalnom samoupravom grada Jagodine i da se nada da će ona biti još bolja u narednom periodu.

D.M.