Izvor: RTS

Čovek koji je bio simbol jednog vremena, fudbaler čije će se ime i prezime uvek izgovarati sa poštovanjem i divljenjem rođen je 8. novembra 1937. godine u Štipu.

Jedan od najboljih driblera na ovim prostorima za prvi tim Crvene zvezde debitovao je 1955. godine. Za 11 godina u klubu odigrao je 470 utakmica i postigao 119 golova, osvojio je sedam titula državnog prvaka i pet kupova. Kao trener je osvojio duplu krunu, a tim sa Marakane koji je ostavio svom nasledniku u prvoj sezoni posle njegovog odlaska postao je šampion Evrope i sveta.

Šekularac je ostavio veoma dubok trag i u reprezentaciji Jugoslavije, za koju je nastupao 41. put i dao šest golova. Na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956, sa Jugoslavijom je osvojio srebrnu medalju. Dva puta je bio učesnik svetskih prvenstava, 1958. u Švedskoj i 1962. u Čileu, gde je bio u životnoj formi i izabran je u idelni tim šampionata. Šekularac je bio najzaslužniji što je Jugoslavija bila četvrta na svetu, mada je on kasnije izjavio da je trebalo da igramo veliko finale s tada nepobedivim Brazilom.

Kratko je bio internacionalac u nemačkom Karlsrueu, a zatim pola godine prvotimac OFK Beograda. Od 1969. godine je ponovo u inostranstvu, otisnuvši se u daleku Kolumbiju, gde je igrao za Santa Fe, Milionaris i Ameriku iz Kalija, i nakratko u FK Pariz. Igračku karijeru je završio u Severnoj Americi, igrajući u Kanadi za srpske „Bele orlove" i mali fudbal za Dalas (SAD).

Nema sumnje da će Dragoslav Šekularac zauvek biti upamćen kao jedan od najvećih u istoriji fudbala, a svi oni koji su imali čast da ga upoznaju i sa njim bar jednom porazgovaraju zauvek će ga čuvati u najlepšem sećanju.