Danka Miladinović (9) iz Paraćina nedavno je napisala i predstavila svoj prvi roman pod nazivom “Neočekivana avantura”. Neuobičajen potez za nekog ko pohađa treći razred osnovne škole, ali pošto ova talentovana devojčica gaji veliku ljubav prema pisanju, ovo na neki način dođe kao logičan sled okolnosti.

-Mama i tata su me još od druge ili treće godine učlanili u gradsku biblioteku. Tata mi je uzimao razne slikovnice i knjige i tako smo svako veče pred spavanje čitali zajedno. Ja sam ih listala i tako sam zavolela knjigu. Volim da čitam avanturističke romane poput “Džeronima Stiltona”, knjige Toma Gejtsa, zatim  tu je i knjiga “Pet prijatelja” Enida Blajtona. Zahvaljujući njima, dobila sam ideju da napišem svoj roman –započinje Danka svoju priču.

Inspiraciju za roman, koji je sama ilustrovala, pronašla je u porodičnom izletu i svemu što se tada događalo, te je uz kombinaciju stvarnosti i mašte, stvorila literarno delo vredno pažnje.

-Sebe u romanu sam predstavila kao devojčicu Ninu. Ona je sa porodicom krenula na jedan odmor, a ispostavilo se da nam je nestala hrana za put. Tada smo naleteli na jedan stari restoran i tu smo odlučili da kupimo da jedemo. Tu sam upoznala baku koja me je povezala sa misterijom. Tako smo ušli u priču i kroz tu avanturu upoznala sam neke prijatelje. Svašta se događalo i bilo je zanimljivo. Dok sam pisala, nijednog trenutka mi nije bilo dosadno. Nikada nisam morala da kažem “Ja sad ne želim da pišem, napraviću pauzu” –rekla je učenica trećeg razreda Osnovne škole “Momčilo Popović Ozren” u Paraćinu.

Pri pisanju, imala je tatinu pomoć, koji je takođe ljubitelj knjiga, ali kako kaže – ideja je njena. Porodica, drugari i učiteljica Svetlana Ljubičić su oduševljeni njenim romanom i vrlo su ponosni na nju, što je čini veoma srećnom. Ipak, ona se nije tu zaustavila, već je napravila i svoj edukativni časopis – i to iz čiste zabave.

-U časopisu ima svega: od azbuke, preko gramatike i pravopisa, pa sve do matematike i svega onoga što se uči u prvom ili drugom razredu. To je slikovito objašnjeno i sve se lepo razume. Ako jednog dana bude bio objavljen, volela bih da deca to sa uživanjem čitaju –rekla je Danka.

Inspiraciju za pisanje, Danka najviše pronalazi u prirodi i svetu oko sebe.

-Volim o tome da pišem. Imam jednog kućnog ljubimca sa kojim se svakog dana šetamo. Tako jednostavno gledam prirodu i nešto zanimljivo mi padne na pamet. Umetnost je kod svakoga drugačija i u pesmi možemo da izrazimo sve ono što se nama sviđa –istakla je ona i dodala da bi jednog dana volela da ima svoju zbirku pesama.

Da je Danka prava umetnička duša, potvđuje i činjenica da još voli da piše pesme, crta, svira violinu i pohađa časove baleta, a pored svega toga odličan je đak. Predmeti u školi kao što su srpski jezik i likovna kultura pomogli su joj dosta u usavršavanju svog umetničkog izraza. Slobodno vreme voli da provodi sa drugarima i šestogodišnjim bratom Savom, sa kojim se uvek igra onoga o čemu piše i koji je veoma podržava. Kako kaže, jednog dana bi volela da bude doktorka, ali papir i olovku još uvek ne planira da ostavi po strani. Sve u svemu, ako nastavi da hoda pravcem koji je krenula, pred njom je svakako blistava budućnost.

D.M.