Rak dojke je najčešća zloćudna bolest. Prema poslednjim statističkim podacima, u Srbiji trenutno od raka dojke boluje 16 hiljada žena. Godišnje od ove bolesti oboli 4600 žena, a 1600 njih umre. Iako u manjoj meri nego žene, ova bolest napada i mušku populaciju. Uz ranu dijagnostiku, izlečenje je moguće, a o uzrocima, simptomima i sprečavanju proširenja ove bolesti, razgovarali smo sa doktorom Draganom Bogdanovićem, ginekologom u Opštoj bolnici u Jagodini. 

Na godišnjem nivou, u svetu od raka dojke oboli oko milion žena. Etiologija bolesti nije poznata, te se radi o poligenskoj, multifaktorijalnoj bolesti, koja je polipatogenetska, što znači da postoji veći broj faktora rizika i uzroka ove bolesti koji pokazuju povezanost oboljenja sa starošću, polom, genetskom predispozicijom, uz učešće životne i radne sredine:

-U periodu puberteta, gotovo da nema pojave raka dojke. U reproduktivnom periodu taj broj raste, tako da je najveći rizik od oboljevanja u periodu između 55 i 65 godina. Postoji nešto što se zove pozitivna porodična anamneza, koja govori da karcinom postoji kod bliskih ženskih srodnika i tada postoji rizik da neko oboli od raka dojke. Kada govorimo o genetskoj predispoziciji, u 5 do 10 posto slučajeva postoji nasledni oblik karcinoma dojke koji ukazuje na postojanje mutacije na genima. Ta mutacija može kasnije da dovede ne samo do karcinoma dojke, nego i do karcinoma jajnika. U tim situacijama, karcinom dojke javlja se u slučajevima od 50 do 80 posto, a karcinom jajnika u 20 do 40 posto slučajeva. Postoje i benigne promene na dojkama i neke promene koje su dobijene biopsijom. Ukoliko se kod neke žene javi karcinom dojke na jednoj strani, postoji mogućnost da se javi i na drugoj strani. Kod žena može i hormonski status da utiče na pojavu raka, a statistički podaci pokazuju da se češće javlja kod žena koje su dobile menstuaciju pre 11. godine, a kod kojih je prestala posle 54. godine života –rekao je Bogdanović na početku razgovora.

On je takođe dodao i da neke životne navike mogu da doprinesu razvoju bolesti kao što su npr. upotreba alkohola, pušenje i preterano korišćenje masti, crvenog i belog mesa i mesnih prerađevina u ishrani. Umesto toga, prema njegovim rečima, treba da bude više žitarica, voća, povrća, vode i ribe u ishrani. Nedovoljna fizička aktivnost može da utiče na pojavu raka dojke, navodi on. Ova bolest se može javiti asimptomatski, bez ikakvih prethodnih tegoba. Kada žene otkriju promenu na dojkama, najčešće je to neka tvrda promena koja je ograničena, pojedinačna i bolna, a u kasnijim stadijumima mogu da se jave i neki drugi oblici:

-Nekada imamo i samo promenu veličine dojke, kada su nejednake i žene to same primete. Mogu da postoje i naglašeni krvni sudovi. Malinasta boja, previše perutanja kože u predelu dojke ili oko bradavice, otečenost, nalik na kožu od narandže – sve su to oblici koji mogu da budu karakteristični za rak dojke. Kod nekih oblika može da se javi crvenilo kože koje je nejasno ograničeno ili zahvata celu kožu dojke. Kod nekih oblika postoji uvlačenje dela kože izvan bradavice ili uvlačenje same bradavice. Sekret iz bradavice ili rana na koži dojke takođe može da ukaže na ovu bolest –istakao je Bogdanović.

Što se statističkih podataka za Jagodinu tiče, u prošloj 2017. godini izvršena je osamdeset jedna operacija: četrdeset dve gde su promene bile benigne, 34 gde je dijagnostikovan karcinom, a pet žena je poslato na konzilijum, da se utvrdi stadijum bolesti:

-Ono što je zabrinjavajuće jeste da je sličan broj i u tekućoj, 2018. godini. Do sada je bilo 77 operacija: kod četrdeset jedne žene je otkriven karcinom, benignih slučajeva je 29, a sedam žena je poslato na konzilijum. Broj obolelih raste i to je zabrinjavajuće –rekao je Bogdanović.

Od ove bolesti nisu pošteđeni ni muškarci, iako se kod njih javlja znatno ređe nego kod žena. Kod njih se javlja u kasnijim godinama života, najčešće posle šezdesete. Mogu da je primete ukoliko napipaju kvržicu ispod same bradavice, a zna da se javi i čir u predelu kože dojke, kao i uvlačenje bradavice i poneka ranica. Doktor Bogdanović je istakao da ova bolest, iako neodređenog porekla, može da se izleči ukoliko se rano dijagnostikuje. Prema njegovim rečima, postoje različiti načini lečenja: od operativnog puta, preko hormonske, zračne i hemioterapije, pa sve do drugih oblika lečenja. On ovim putem apeluje na česte preglede, koji mogu biti i samostalni, ali i profesionalni:

-Jedan od najjednostavnijih načina prepoznavanja jeste samopregled dojke, što žene treba da rade jednom mesečno, tri-četiri dana posle menstrualnog ciklusa gde one mogu same posmatranjem, pipanjem dojke ili blagim stiskom bradavice da osete da li postoji neki sekret i da provere da li se nešto dešava. Tu je i profesionalni pregled. Ženama u periodu od 20 do 40 godina treba savetovati da bar jednom u tri godine posete nekog lekara, hirurga ili ginekologa, ukoliko imaju neku sumnju i da budu podvrgnute pregledu. Kod nas je bio i skrining mamografijom, tako da i to treba uzeti u obzir. Tamo gde mamografija nije dostupna, postoji ultrazvuk dojke. Ženama do 25 godina treba savetovati da urade ultrazvuk dojke, posle četrdesete obavezno mamografiju i savetuje se da jednom godišnje ili jednom u tri godine obave mamografiju i ultrazvuk dojke. Posle 60. ili 65. godine života, to se može raditi na zahtev. To su stvari koje mogu da budu sprovedene kako bi se brojka sa početka našeg razgovora smanjila. Žene treba da vode računa, da budu redovne na kontrolama i da posvete jedan deo svog vremena samopregledu kako bi se utvrdilo da li postoji neka opasnost –rekao je Bogdanović na kraju našeg razgovora.

Dušan Miletić