Izvor: Danas online

Forbs u obrazloženju navodi da je Brnabić prva žena i prvi otvoreni gej premijer tradicionalno konzervativne Srbije.

Kako navode, u svom prvom govoru kao premijerka, Brnabić je pozvala zakonodavce da revidiraju spornu ekonomiju podržavajući mlade preduzetnike.

„Održala je razgovore sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem u nastojanjima da se postigne mirno rešenje dok Srbija gleda na pridruživanje EU 2025. Kao bivši ministar za državnu upravu, Brnabić se potrudila da modernizuje zemlju uvođenjem sistema e-uprave i obaveznih IT časova za studente“, navodi Forbs.

Prva na listi najmoćnijih žena, a ujedno i političarki, je nemačka kancelarka Angela Merkel, uprkos tome što je saopštila da po isteku mandata izlazi iz politike.

U obrazloženju se navodi da je Merkel zaslužila lidersku poziciju jer i dalje vodi državu sa četvrtom najjačom ekonomijom na svetu i najmoćniju zemlju na čijem je čelu žena.

Druga na listi je britanska premijerka Tereza Mej, za koju se navodi da uprkos žestokim otporima, čak i svojoj partiji, uspeva da zadrži kontrolu na vladom i da privede kraju pregovore sa Evropskom unijom o Bregzitu.

Treću poziciju drži izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, koja je to mesto zaslužila zbog uspešne borbe sa dužničkom krizom u evrozoni, kao i sa opasnostima koje prete opd američko-kineskoh trgovinskog rata i Bregzita.

U „top 10“ našle su se Meri Bara, direktorka Dženeral Motorsa, Abigej Džonson, direktorka Fidelity Investments, Melinda Gejts, kopredsedavajuća Fondacijom Bil i Melinda Gejts, Suzan Vodžicki, direktorka YouTube, Ana Patrisija Botin, predsednica i izvršna direktorka Banco Santander,Merilin Hjuson, direktorka Lockheed Martin, i Džini Rometi, direktorka IBM.

Voditeljka Opra Vinfri je na 20. poziciji, Kraljica Elizabeta je na tri mesta niže, a odmah za njom je Ivanka Trampa, ćerka američkog predsednika.

Za nju se navodi da je ušla na listu uprkos tome što nije izabrana, ali se kao savetnica Donalda Trampa bori sa svoje ideje, kao što je bio slčaj sa odvajanjem dece od roditelja migranata.

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je 47. mestu na listu najmoćnijih žena sveta, modna novinarka i urednica Ana Vintur je na poziciji niže, a američka pop pevačica Bijonse pod rednim brojem 50.

Na 67. mestu našla se evropska komesarka za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, na 68. pevačica Tejlor Svift, a kao jedina sportistkinja na listi je teniserka Selena Vilijams i to 79. poziciiji.

Nakon premijerke Srbije, na 94. mestu napla se bivša misica Indije i glumica Prijanka Čopra koja je 94-plasirana.

Forbs je na osnovu liste 100 najmoćnijih žena, napravio i podliste po kategorijama, među kojima su izdvojene 22 najmoćnije žene u svetu politike.

Na toj listi sedma je premijerka Bangladeša Šeik Hasina, osma predsednica Vade Novog Zelanda Jacinda Ardern, deveta Keri Lasm, koja se nalazi na čelu Hongkonga, a deseta najmoćnija političarka sveta je norveška premijerka Erna Solberg.

Lošije plasirana od Ane Brnabić je predsednica Etiopije Sale Vork Zvede, koja je na poslednjem, 22. mestu.