Još uvek se ne stišavaju pozitivni komentari o nedavno završenom trećem jagodinskom uličnom maratonu. Pored odlične organizacije i velikog broja učesnika, treći jagodinski maraton ulazi u istoriju po podatku da su osobe sa invaliditetom po prvi put učestvovale u trci na 42.195 metara, ne samo u Srbiji, već i u celoj jugoistočnoj Evropi.

Među osobama sa invaliditetom bili su Aleksa Petrović i Danijel Stojiljković sa svojim pratiocima: Nemanjom Ivanovićem, kao šefom tima osoba sa invaliditetom, Markom Gajićem, Nikolom Milenkovićem i braćom Nemanjom i Nikolom Miloševićem. Njihovo učešće i podvig prepoznala je i Skupština grada Jagodine, na čelu sa predsednikom Draganom Markovićem Palmom, koja je sve to novčano i nagradila. Aleksa i Danijel dobili su po 30.000, dok su njihovi pratioci nagrađeni sa po 20.000 dinara. Nagrade je uručio Zoran Gligorijević, sportski direktor „JASSA“, koji je istakao da su oni ponos ovog grada:

-Želim da Vam čestitam na ovom izvanrednom uspehu koji ste postigli na upravo završenom maratonu. Treći maraton je protekao u najboljem mogućem redu. Mi kao organizatori smo prezadovoljni brojem učesnika i brojem Jagodinaca koji su se prijavili za maraton, jer to je bio pravi praznik sporta u našem gradu. Takođe, prema našim saznanjima i sportisti koji su učestvovali iz drugih gradova su oduševljeni prijemom i gostoprimstvom. Siguran sam da će doći ponovo u većem broju sledeće godine. Ali, kao što svaka manifestacija ima svoju posebnost, tako ste i Vas sedmorica obeležili ovaj maraton svojim učešćem. Pošto grad Jagodina prati uspehe naših mladih sportista, predsednik Dragan Marković Palma i lokalna samouprava doneli su odluku da Vas novčano nagrade. Ovo je naša želja da se Vama oda priznanje, da Vam ovo i dalje bude podstrek da se bavite sportom. Znajte da ste u ovom trenutku ponos našeg grada –rekao je Gligorijević.

Za Aleksu i Danijela to je bio istinski doživljaj:

-Pre svega, ja bih želeo da se zahvalim Draganu Markoviću Palmi. Da nije bilo njega, ja ne bih mogao da učestvujem na maratonu. Upoznao sam ove drugare, oni su mi predložili da trčimo, da se družimo i takmičimo i ja sam pristao –rekao je uzbuđeno Danijel.

Vođa tima osoba sa invaliditetom na maratonu bio je karatista iz Jagodine Nemanja Ivanović, koj istakao da je ovo bilo nezaboravno iskustvo:

-Zaista je ozbiljan izazov istrčati 42 kilometra. Međutim, bilo je i lako. Zašto je bilo lako? Pa zato što sam tada pored sebe imao svoju braću i prijatelje i tokom trke konstantno smo se bodrili međusobno. Na 30 kilometara se već osetila i mala kriza, ali našim šalama i vicevima smo to uspeli da prebrodimo. To je zaista bilo nezaboravno iskustvo. Evo i jedne anegdote: tokom trke, sreli smo i predsednika Dragana Markovića. Pitao nas je šta mi to radimo, a ja sam mu odgovorio da pišemo istoriju. On je zatim pitao kako, a mi smo rekli da smo prvi u istoriji Srbije koji trče maraton sa osobama sa invaliditetom i da smo ujedno i prvi u jugoistočnom delu Evrope, kao i da to niko pre nas nije uradio. On je to naravno pozdravio. Istrčali smo za pet sati i 20 minuta. Vreme koje smo postigli bi bilo dosta bolje da smo imali i adekvatna kolica. Radimo na tome da nađemo sponzore za to, pošto polovna koštaju oko 3000 evra. Verujem da bi nam to dosta olakšalo i njima poboljšalo vreme. Oni su ključ svega. Oni su naši maratonci i naš ponos. Ovom prilikom želim da se zahvalim lokalnoj samoupravi koja i te kako nesebično ulaže u sport i mislim da smo to nekim našim gestom njima i vratili –rekao je Ivanović.

I ostali pratioci kažu da će učešće na maratonu dugo pamtiti:

-Na početku je bilo zanimljivo. Već smo prošli dva polumaratona sa Aleksom, a onda nam se priključio i ostatak tima. Posle 30 kilometara je bilo teško, osetili smo umor, a i bilo je toplo. Uspeli smo da izdržimo i pored malih problema sa grčevima –rekao je zadovoljno Marko Gajić, jedan od učesnika.

Oni su takođe istakli da se na ovome neće zaustaviti, već da će i dalje učestvovati kada im se bude ukazala prilika. Sudeći po njihovoj volji, motivaciji i sportskom duhu, za ove mlade sportiste - prepreka nema.

Dušan Miletić