Na inicijativu sveštenika crkve u Dragocvetu, protojereja Slaviše Ilića i njegovih parohijana, posle 7 vekova, u selu Šuljkovac će se graditi manastir. Ideju je podržao vladika šumadijski gospodin Jovan, koji je osvetio i položio kamen temeljac za izgradnju konaka manastira, jer , kako reče Preosvećeni , da bi jedno mesto imalo crkvu , prvo mora da bude živo, tj da se u konake usele oni koji će služiti Bogu u toj crkvi. Njegovom voljom, zaštitnik ovog svetog mesta biće Sveti Pajsije Svetogorac. Tom prilikom, on je rekao da je Sveti Pajsije bio sav satkan od vere, ljubavi, posta, truda, od molitve. I to će biti prva crkva u šumadijskoj Eparhiji, a možda i u celoj našoj zemlji, koja će biti posvećena ovom ugodniku Božijem.

-Manastir će sačinjavati ono što sačinjava manastire od vekova.  To je crkva, konak, ekonomija. Ovde podižemo prvo konak, jer ništa nam ne vredi da zidamo crkvu ako tu nema čoveka. Nama nisu samo potrebni zidovi, već ljudi, živa crkva, narod Božiji, baš kako reče Sv. Apostol Pavle, da se ugrađujemo u zidove Crkve kao živo kamenje. Čovek je taj koji osvećuje mesto, pa onda tek mesto osvećuje čoveka. Zato smo se mi, osvećujući ovo mesto, pomolili Bogu i Svetom Pajsiju da ovo bogougodno delo zaživi za opšte dobro, jer u ovom kraju, osim manastira Jošanice, koja je podignuta u 14.veku, mi nemamo drugi manastir. Zato se nadam da će ovo biti podstrek i drugima da podižu svoje hramove, kao svoje zadužbine, da bi tako imali šta da ostavimo budućim generacijama. Jer ako se domaćin čovek ne potrudi da sagradi kuću za svoju čeljad, on nikakav domaćin nije. Tako isto, ukoliko se jedna generacija ne potrudi da ostavi nešto u nasleđe onima koji dolaze posle nas, onda je ta generacija izgubljena. Hvala Bogu, mi imamo to nasleđe u srpskom narodu, počevši od svetih Nemanjića, jer da nam oni nisu gradili manastire i crkve, šta bismo mi danas bili? Mi imamo, što kaže narodna pesma, “su čim da izađemo pred Miloša”, imamo i su čim da izađemo pred Bogom I zato treba da se ocrkvenimo,  poručio je vernom narodu vladika šumadijski gospodin Jovan.

Manastir Svetog Pajsija u Šuljkovcu nalaziće se na  uzvišenju brda Ćelijan, između planina Juhor i Crnog vrha, odakle se pruža pogled na dragocvečko-šuljkovačku kotlinu. Površina na kojoj će se nalaziti velika je oko hektar i po, a petoro  ljudi je odlučilo da pokloni crkvi po 30 ari zemlje za svetinju. Priložnici parcele na kojoj će se graditi manastir su Zorica Nedeljković iz Dragocveta, Verica Cvetković iz Jagodine, Danica Ilić iz Jagodine, Vladan Jakovljević iz Jagodine, Miroslav Urošević iz Šuljkovca.

-Nas petoro smo dali po 30 ari. Moji povodi da poklonim zemlju su bili da ovo bude mesto molitve za zdravlje sve dece, pa i moje. I za naše selo i celi kraj, ovo je veliki događaj. Blizu Šuljkovca su mnoga sela, svi se raduju novoj svetinji. Poznati smo po zdravoj šuljkovačkoj vodi, a kada se bude sazidao manastir Svetog Pajsija, ja lično tu vidim veliki potencijal u verskom turizmu, što znači da će naše selo napredovati, jer svi ljudi dobre volje su dobrodošli da vide našu predivnu netaknutu prirodu, rekao jeMiroslav Urošević, jedan od darodavaca parcele za manastir .

Nakon bogoslužbenog dela, domaćin, paroh dragocvečki otac Slaviša je sa svojim parohijanima priredio trpezu ljubavi za sve prisutne vernike, na prelepom imanju budućeg manastira. Na kraju, učenici veronauke, su izveli kraći komad iz jevanđelske priče o blunom sinu, a “Srbski pojci” otpevali par, rodoljubivih, narodnih pesama.

Pored polaganja kamena temeljca za izgradnju konaka manastira Svetog Pajsija u Šuljkovcu, Vladika šumadijski gospodin Jovan osveštao je novosagrađenu pripratu crkve u Dragocvetu uz liturgijsko sabranje vernog naroda. Preosvećeni Vladika je tom prilikom dodelio Arhijerejske zahvalnice zaslužnim pojedincima: Jovanu Miliću iz Jagodine, Nikoli Nikoliću iz Dragocveta, Jeleni Nedeljković iz Dragocveta. Ovom prilikom, Vladika je dodelio Orden Vožda Karađorđa Saši Milojeviću.

T.M.