Na sednici, na kojoj je razmatran i Šesti revizijski izveštaj i Strateški plan sadržan u tom dokumentu, Srbija je pozvala i na razmatranje mogućnosti unapređenja sistema izvršenja kazni izrečenih pred međunarodnim krivičnim sudovima.

Izjavu Srbije predstavio je otpravnik poslova a.i. Stalne misije Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama, ambasador Radomir Ilić, u ime ministra pravde Vlade Srbije Nenada Vujića, koji istovremeno učestvuje u radu plenarne sednice Venecijanske komisije.

U obraćanju Savetu bezbednosti istaknuto je da Srbija ostaje čvrsto posvećena međunarodnoj krivičnoj pravdi, odgovornosti za ratne zločine i poštovanju vladavine prava, ali i da smatra da se svi ciljevi međunarodne pravde moraju ostvarivati uz puno poštovanje načela pravne sigurnosti, jednakosti pred zakonom, pravičnog postupka i osnovnih ljudskih prava.

Srbija je ponovila svoj dugogodišnji stav da značajno smanjen obim preostalih aktivnosti Mehanizma predstavlja osnov za dalje prenošenje njegovih funkcija na nacionalne pravosudne sisteme i druge odgovarajuće institucije.

U tom kontekstu ukazano je i na potrebu ubrzanja procesa prenosa pojedinih rezidualnih funkcija, uključujući pitanja izvršenja kazni i upravljanja arhivskom građom.

Posebna pažnja posvećena je položaju lica koja izdržavaju kazne pod nadležnošću Mehanizma. Srbija je ukazala na značaj dosledne primene međunarodnih standarda ljudskih prava, uključujući pravo na adekvatnu zdravstvenu zaštitu, pristup pravnoj pomoći i poštovanje ljudskog dostojanstva svih osuđenih lica.

U tom smislu naglašeno je da Standardna minimalna pravila Ujedinjenih nacija za postupanje sa zatvorenicima (Nelson Mandela pravila) kao i drugi relevantni međunarodni instrumenti, obavezuju na humano postupanje prema svim licima lišenim slobode, bez obzira na prirodu krivičnog dela za koje su osuđena.

Srbija je ukazala i na potrebu pažljivog razmatranja humanitarnih zahteva zasnovanih na ozbiljnom zdravstvenom stanju osuđenih lica. Kao ilustracija šireg pitanja dosledne primene humanitarnih standarda pomenuti su slučajevi u kojima su podnošeni zahtevi zasnovani isključivo na medicinskim i humanitarnim razlozima, uključujući i zahtev Srbije koji se odnosio na generala Ratka Mladića.

Istaknuto je da takvi zahtevi ne predstavljaju pokušaj preispitivanja pravnosnažnih presuda, već pitanje dosledne primene međunarodno priznatih humanitarnih i pravnih standarda.

Srbija je, takođe, ponovila spremnost da, u skladu sa najvišim međunarodnim standardima i odgovarajućim mehanizmima nadzora, preuzme izvršenje kazni izrečenih pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i Mehanizmom.

Predočeno je da države čiji su osuđenici državljani, kada su spremne i sposobne da pruže potrebne garancije, mogu doprineti efikasnom i humanom izvršenju međunarodnih krivičnih sankcija, uz puno poštovanje autoriteta međunarodnih pravosudnih institucija.

Na kraju obraćanja naglašeno je da Srbija ne traži poseban tretman ni za jedno lice, niti dovodi u pitanje pravnosnažne odluke međunarodnih sudova, već se zalaže za sistem koji će biti dosledan, predvidiv i zasnovan na principima vladavine prava, pravičnosti, humanosti i jednakosti pred zakonom.

Međunarodna pravda biće snažnija ukoliko bude istovremeno pravična, efikasna i humana. Samo na taj način može se očuvati poverenje u institucije međunarodnog pravosuđa i vrednosti na kojima počivaju Ujedinjene nacije, zaključeno je u obraćanju Srbije Savetu bezbednosti.