Izvor: BBC News

Jeftini lekovi za srce i dijabetes bi mogli da leče ozbiljne psihičke bolesti, pokazuje istraživanje.

Kako navode, broj pacijenata kojima je bila potrebna bolnička nega opao je za petinu nakon što su uzimali lekove.

Istraživači sa Univerziteta u Londonu kažu da njihov pronalazak ima „enormni potencijal".

Međutim, ističu i da rezultate sada moraju da provere u laboratorijskim istraživanjima.

Početna tačka u istraživanju im je bila lista lekova za koje nauka smatra da bi mogli da pomognu pacijentima sa ozbiljnim psihičkim poremećajima.

To su:
•    Lekovi protiv holesterola, nazvani statini - koji mogu da smire zapaljenja povezana sa psihičkim problemima ili da pomognu telu da apsorbuje antipsihotičke lekove
•    Lekovi za krvni pritisak - koji bi mogli da pomognu kalcijumu u mozgu, a koji povezuju sa šizofrenijom i bipolarnim poremećajem
•    Metformin lekom za dijabetes drugog tipa - koji bi mogao da utiče na promenu raspoloženja

Međutim, umesto da te tvrdnje provere u laboratoriji, naučnici su dokaze tražili u realnom svetu.

Analizirali su medicinske kartone 142.691 ljudi u Švedskoj koji su imali šizofreniju, bipolarni poremećaj ili neku drugu vrstu ozbiljne psihičke bolesti.

Te brojke uporedili su sa brojem puta koji je svako od njih primljen u psihijatrijsku bolnicu, kada su primali te lekove i kada nisu.

Doktor Džozerf Hejs, jedan od istraživača, kaže: „Istraživanje ukazuje na smanjenje od 10 do 20 odsto u broju psihičkih napada kada sa su uzimali te lekove".

Rezultati, objavljeni u žurnalu JAMA Psychiatry ukazuju i na manje samopovređivanja kod pacijenata

„Ovo je neverovatno uzbudljivo i ima enormni potencijal", kaže Hejs.

„Veoma sam zadovoljan načinom kako je sve ispalo, ali ovo je sve samo početak".

Kako kaže, uticaj tih lekova sada treba ispitati u laboratorijskim istraživanjima, gde će se dobiti konačan odgovor.

Ipak, Hejs ističe da građani ne bi trebalo da uzimaju lekove na svoju ruku.

„Ono što bi trebalo uraditi jeste posetiti svog lekara opšte prakse i izvršiti kompletan pregled", kaže on.

„Veliki broj ljudi bi mogao da profitira od statina za srce, a moglo bi da dođe i do poboljšanja psihičkog stanja".

Doktor Džejms Mekejb sa Institita za psihijatriju pri Kraljevskom koledžu u Londonu, kaže da su rezultati istraživanja „veoma primamljivi".

„Nalazi snažno ukazuju na to da je tim lekovima moguće naći novu ulogu u poboljšanju metalnog zdravlja ljudi".

Ipak, postoji i jedna problem - koji priznaju i sami istraživači - oko načina na koji je istraživanje sprovedeno.

Mnoga istraživanja porede dve grupe pacijenata, gde jedni uzimaju lek, a drugi ne.

Ako kod jednih dođe do poboljšanja, to bi moglo da znači da su oni inače više brinuli o zdravlju i redovno uzimali sve potrebne lekove.

Zbog toga je profesor Navid Satar sa Univerziteta u Glazgovu skeptičan.

„Bio bih veoma oprezan sa ovim podacima, a promenio bih stav samo ako bi mi efekti tih lekova bili dokazani u velikom laboratorijskom istraživanju".