Pri dužem boravku na temperaturi nižoj od nula stepeni celzijusa dolazi do: hlađenja čitavog tela uz nemogućnost organizma da sačuva minimalnu telesnu temperaturu, oštećenja centralnog nervnog sistema, "otupelosti" na bol, pospanosti, stanja sličnog narkozi i vrlo brzog smrtnog ishoda.

Svake zime se, nažalost, i u Srbiji dogodi po neki slučaj smrzavanja, uglavnom starijih, koji žive sami, bez pomoći, i uglavnom u oskudnim uslovima, bez ogreva, u neodgovarajućem smeštaju. To bi moglo da se izbegne većim angažovanjem društvene zajednice. Svako može da pomogne. Ako znate da u vašoj okolini neka osoba živi sama obiđite je i proverite da li su uslovi adekvatni, pozovite lokalnu samoupravu, pokrenite komšijsku akciju da se obezbedi ogrev...

Kada organizam gubi više toplote nego što može da je stvori, počinje smrzavanje. Alkoholisana stanja, iscrpljenost i hladnoća ubrzavaju taj proces.

Ako je smrznuti pri svesti, trebalo bi ga uneti u toplu prostoriju. Vlažnu i mokru odeću zameniti suvom. Dati mu topla, zaslađena, bezalkoholna pića. Mogu se upotrebiti termofor i slični izvori toplote za zagrevanje (topla cigla, kamen), ali tople predmete ne bi trebalo prislanjati direktno na telo, nego preko slojeva odeće. Ako nema tople prostorije, savet stučnjaka je da se pokuša sa "oblaganjem" smrznute osobe sa svih strana odećom, prostirkama, novinskim papirom ili drugim materijalom, dok ne stigne pomoć.

Ako smrznuta osoba nije pri svesti, treba proveriti disanje i srčani rad i po potrebi započeti mere oživljavanja. Stručnjaci navode da u stanju hipotermije disanje i srčani rad mogu biti toliko oslabljeni i usporeni da se ne primećuju, odnosno teško se registruju. Ako smrznuta osoba diše makar minimalno, samo dva-tri udisaja u minuti, nema potrebe oživljavati je. Pri oživljavanju smrznute osobe, kako navode u "Batutu", treba biti uporniji nego inače, jer važi pravilo da bolesnik nije mrtav dok nije topao i mrtav. Zagrevanje smrznute osobe bez svesti trebalo bi sprovoditi postepeno i to tako da se prvo greje trup odnosno deo oko srca. Ravnomerno zagrevanje celog tela, upozoravaju stručnjaci, moglo bi biti kobno jer širenje krvnih sudova pri zagrevanju dovodi do pada krvnog pritiska i istovremenog priliva hladne krvi s periferije organizma u srce što može izazvati srčani zastoj.