KAKVU hranu jedemo - pitanje je koje muči  gradjane   u Srbiji. Potrošačima  je uglavnom  nepoznat kvalitet namirnica,  koje kupuju u radnjama ili jedu u restoranima. Mnogi se u takvim situacijama odluče da kupuju ono što je skuplje, kako bi bilo kvalitetno. Medjutim,  cena nije uvek merilo kvaliteta, Čak su i pojedina ispitivanja pokazala,  da kvalitet i cena,  nisu uvek u skladu.                         Potrošači više nisu neinformisani i žele da znaju šta kupuju.   Odredbe zakona o zdracstvenoj ispravnosti životnih namirnica  odnose se i na sirovine za proizvodnju životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, na začine i supstance,  koji se dodaju namirnicama radi postizanja odredjenih svojstava (aditivi), kao i na životne namirnice i predmete opšte upotrebe koji se privremeno uvoze,  radi prerade, dorade i obrade.    

Svi prehrambeni proizvodi, od sredine juna, moraju da imaju nutritivnu deklaraciju na kojoj su navedeni podaci o nivou šećera, soli, masti i drugih vrednosti koje proizvod sadrži.  Obavezni su i podaci o hranljivoj vrednosti, veličini porcije, kalorijama i preporučenom dnevnom unosu proizvoda.

Za robu koja je proizvedena, upakovana i deklarisana pre 15. juna, do kraja godine neće postojati takva obaveza. Ove novine predviđene su izmenama i dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane.

U Evropskoj uniji se od 2016. primenjuju nutritivne tablice. Iako još nemaju zakonsku obavezu, u Srbiji neke velike, uglavnom strane kompanije, već primenjuju takvo označavanje proizvoda.