Posle mnogo godina u majursku školu vratila su se dva đaka, koja su nekada davno završila ovu osnovnu školu u svom rodnom selu- Dobrica Milićević i Milovan Stevanović-Miša. Prvi je poznati srpski novinar i književnik, koji je, u svom obraćanju, evocirao uspomene na nekadašnje đačke dane, učitelje, zidanje stare osnovne škole u Majuru, svojim drugovima, nažalost preminulim, sa kojima je dostojno podnosio tadašnje siromaštvo i radovao se ukradenim lubenicama sa polja svojih rođaka. Milićević se takođe osvrnuo na veliko prijateljstvo koje je svih ovih godina negovao sa Mišom Simkinim, kako Majurci i dan danas zovu profesora Stevanovića. Povod njihovog dolaska i prigodne svečanosti upriličene u biblioteci škole bio je veliki poklon koji je profesor Miša uručio majurskoj školi- 300 knjiga iz njegove privatne biblioteke.
-Sa velikim utiscima i emocijama ušao sam u ovu školu. Samo, moja škola je bila mnogo manja, ali mi smo, kao i ovi đaci, u njoj prvi put došli u kontakt sa slovima. Nismo imali knjige, pisalo se na tablicama za koje je bio vezan sunđer i pisaljka. I opet smo postali dobri ljudi, uspešni u svojim profesijama, što samo govori da ovi teški ranci, koji krive kičmu našoj deci, nisu baš toliko potrebni, moje je mišljenje. Dve godine smo učili krasnopis, a Dobričin otac, koji nam je bio učitelj, ispisivao je tablu tim predivnim slovima, i bila je milina gledati ga. On nam je usadio ljubav prema knjigama i čitanju. Zato je moja biblioteka i dan danas bogata kako stručnom literaturom, koja mi je bila potrebna u poslu i usavršavanju kao lekara, tako i beletriskikom. Ove knjige koje sam poklonio mom Majuru nisu samo moje. Pripadale su mojoj pokojnoj supruzi i tašti. Sada pripadaju deci, koja će nastaviti da ih čitaju i obogaćuju svoju govornu kulturu, rekao je profesor doktor Milovan Stevanović-Miša.

-Mogao je doktor Miša svoje knjige da zavešta i drugima, rekla je u svom obraćanju direktorka majurske škole “Radislav Nikčević”, mogao je da ih pošalje na stotine adresa u Beogradu, čiji je građanin više od 60 godina. Sugerisane su mu mnoge institucije, ali on se ipak odlučio za svoj zavičaj, gde provodi penzionerske dane, na čemu smo mu svi beskrajno zahvalni, dodala je Verica Ivanović Jovanović.
Profesor doktor Milovan Stevanović u svom životu okitio se najvećin naučnim priznanjima, postigao zavidne uspehe u profesiji doktora medicine, proputovao svet, ali se u svom duhovnom prtljagu nikada nije odvajao od svog zavičaja i rodnog Majura.
T.Mitrović