Evropska asocijacija logopeda proglasila je 6. mart danom logopedske terapije. Cilj obeležavanja ovog datuma je podizanje svesti kod ljudi o poremećajima komunikacije, ali i o tome koliko je važno negovati pravilno izražavanje. Prema poslednjim statistikama, više od 60 posto dece u Srbiji ima neku govornu manu, a do pre nešto manje od tri decenije taj procenat je bio manji od 10 posto. Upravo o tome razgovarali smo sa Ljubinkom Stošić, logopedom u jagodinskom Domu zdravlja:

-Trenutno radimo sistematski pregled za polazak u školu i do sada smo radili sa otprilike dve trećine mališana. U odnosu na ono što smo odradili, imamo jednu trećinu dece sa govornim smetnjama. Glasove poput č, dž, š, l, r i j deca često ne izgovaraju lepo. Takođe, često substituišu lj i j i mnogo je važno da se sve to reguliše pre polaska u školu, zbog opismenjavanja –rekla je Ljubinka Stošić na početku našeg razgovora i dodala da je odlazak kod logopeda postao obavezan deo sistematskog pregleda od pre tri godine i da je zahvaljujući tome broj dece sa govornim manama smanjen:

-Svi oni koji sada dolaze na sistematski pregled pred polazak u školu su već dobili savete kada su dolazili kod nas sa tri godine, pa je zato i statistika po pitanju broja dece sa govornim manama u Jagodini smanjena u odnosu na prethodni period –rekla je ona.

Ljubinka je nam je prilikom razgovora rekla da se ovakvi problemi javljaju iz različitih razloga:

-Roditelji danas sve manje pričaju sa decom. Ekonomska situacija je takva, pa nemaju vremena da pričaju sa njima i zbog toga je roditeljima najlakše da deci uključe televizor ili telefon i da deca sama gledaju. Slika nema povratnu informaciju i deca tu kasne u razvoju. Onda se javljaju i promene u ponašanju. Ponašanje se uči i to je zdravstveno-medicinska potreba što znači da treba da naučimo dete da sedi mirno na stolici, da ga naučimo kako da se ponaša u pojedinim ustanovama, kako kada ide u goste i kod kuće za vreme ručka. Tako se razvija i govor. Ako je dete mirno, ono sagledava situaciju u datom trenutku i govor se razvija po procesima –rekla je Stošić.

Ona je istakla da je uvek pravo vreme da se deca jave logopedu i da nije rano dovoditi i bebe, jer se i iz plača deteta može naslutiti dosta:

-Oni koji imaju “riziko” bebe bi trebalo odmah da se jave, kako bi roditelji dobili savete. Važan je taj plač deteta, brbljanje i grgorenje. Deca su zavoravila kako da grču. Kroz taj refleks se dobijaju glasovi k i g, a imamo i decu koja to još uvek nisu dobila, pa se ti glasovi kod njih kasnije javljaju. Kao što rekoh, pravo vreme je uvek. Mi primamo pacijente sa uputom i bez njega, a ako roditelji primete nešto, neka dođu što pre. Na predškolce trenutno obraćamo najviše pažnje. Kod nekih ide brže, a nekoj deci i njihovim roditeljima to nije važno. Apelujemo na roditelje da dođu kod nas, jer ako deca ne govore lepo, neće uspeti ni da se opismene. Mnoga deca ne znaju koje je prvo slovo neke reči koju izgovorimo, pa ne znaju ni da ga napišu. Procenat te dece je mnogo manji, ali ima i takvih slučajeva–istakla je ona.

Ima dece koja vole da dolaze kod logopeda, a ima i one koja jednostavno ne sarađuju:

-Deca nisu puno svesna svojih problema kada dođu ovde. Ima onih mališana koji primećuju tako nešto i koji jedva čekaju da manu otklone. Bitno je da vazdušna struja ide na pravi način i da jezik stavimo tamo gde treba, kako bi dobili pravi glas. Ima dece koja žele da rade i dece koja ne sarađuju, ali sve to opet vezujemo za vaspitanje –rekla je logoped Ljubinka Stošić na kraju našeg razgovora.

Dušan Miletić