Milorad Ilić iz Niša već duže vreme živi u Jagodini. Ovaj učitelj u penziji svoje vreme upotpunjava baveći se filatelijom, odnosno kolekcionarstvom poštanskih maraka i dopisnica. Otac Vukašin je tada sedmogodišnjem Miloradu poklonio metalnu kutijicu sa markama, koja ga je opčinila istog trenutka. Na njih i sve što je vezano za filateliju Milorad i danas, 40 godina kasnije, gleda sa istim žarom:

-Ne bih se više bavio ovim hobijem, da mi više ne pričinjava zadovoljstvo –rekao je Milorad na početku našeg razgovora.

Njegovu kolekciju danas čini preko 100 klasera i više od 100 hiljada poštanskih maraka iz različitih zemalja i perioda. Najstarija koju poseduje je čuvena „blek peni“ iz 1840. godine, a najviše voli one sa brodovima, avionima i praistorijskim životinjama. Ipak, ne krije da ovaj hobi zna da bude i dosta naporan:

-Može da relaksira u velikoj meri, ali ako ste pod nekim pritiskom – teško. Ja nosim naočare i mogu da radim sa markama dva do tri sata i posle me zabole oči. Odmorim, pogledam neki film, ali opušta filatelija prilično. Ja, recimo, volim da čitam i knjige. Za sve to treba da se odvoji malo vremena –kaže on.

Pored toga što zna da bude naporan, ovaj hobi je, kaže on, na neki način i skup. Do nekih maraka je dolazio novcem, a do nekih zahvaljujući ljudima koji dele istu strast kao i on – razmenom: kako sa onima u našoj zemlji, tako i sa kolegama iz inostranstva. Ipak, kaže da je, zahvaljujući ovom hobiju, dodatno proširio svoja znanja iz oblasti kao što su geografija i istorija:

-Svaki hobi prvo morate da volite. Onda mora i da vas inspiriše nečim. Naučio sam dosta o Prvom i Drugom svetskom ratu. Filatelija vas na neki način tera da učite. Ako dobijete marku iz Bolivije, vas interesuje ko je na toj marki, zbog čega, koliko ta zemlja godišnje izda maraka… Pored čistih maraka, ja sakupljam i poništene i njihov sam pobornik. Smatram da je marka ispunila svoju dužnost ako je proputovala -kaže on i dodaje da je o samom kolekcionarstvu naučio najviše iz specijalizovane literature, koja se kao i kvalitetan pribor u vidu lupe, lampe i pincete, vrlo teško nabavlja.

Zanimljivo je i da u u svojoj filatelističkoj kolekciji Milorad ima i preko 800 dopisnica naših vojnika iz oba Balkanska i Prvog svetskog rata. Na ovaj način, svedok je jednog dela istorije našeg naroda: njihovog načina razmišljanja i komuniciranja, njihovih emocija i života u tom periodu:

-Izuzetno je interesantan taj period. Mene interesuje čisto iz ugla filateliste, a na hroničarima je da proučavaju. Vrlo je interesantno imati korespodenciju neke poznate ličnosti. Bitno mi je da imam dopisnice sa što više različitih motiva. Najdraža mi je ova sa likom Kralja Petra, zato što je original. Takođe, volim i ove savezničke, kao i ove iz Niša koje su vezane za Prvi svetski rat –istakao je filatelista i dodao da mu je najdraža dopisnica ona koja ima albanski pečat iz 1915. godine.

U kolekcionarstvu ima veliku podršku supruge Svetlane i Udruženja u Jagodini, čiji je član. Takođe, dodao je i da ga posebno raduje to što je ljubav prema ovom hobiju, u eri digitalizacije, uspeo da prenese i mlađim naraštajima. Želja, što se tiče ovog hobija više nema, kaže on. Nema marke koja nije bila u njegovoj ruci, ali uvek sa zadovoljstvom pogleda najnovije koje mu zaposleni u Pošti pokazuju čim ga vide.

D.M.