Miloš Ilić, dvadesetsedmogodišnji poljoprivrednik iz Šantarovca, posle završene Srednje poljoprivredno veterinarske škole u Svilajncu, vratio se u rodno selo. Tu je vrlo brzo zasnovao porodicu, a zajedno sa ocem bavi se poljoprivredom od koje živi. Obrađuju oko 50 hektara zemljišta, sade pšenicu, kukuruz i suncokret za prodaju, a spremljen je i zasad šljiva na površini od jednog hektara. Bave se i stočarstvom, ali danas u manjoj meri nego ranije. Trenutno imaju deset grla krava, a gaje i ovce i svinje za svoje potrebe.

Prednosti života na selu su brojne, a srce ka gradu ga ne vuče, jer u svom Šantarovcu ima sve što mu je potrebno za srećan život.

-Život na selu je lep, bez buke i ograničenja. Svoje vreme možete sami da organizujete. Čist je vazduh, nema zagađenja i prostranstvo je veće. Ovde imamo fudbalski klub u selu, omladina igra fudbal nedeljom, pa se malo opustimo. Igra se i stoni tenis, pikado, a imamo i ostale zanimacije. Tu nam je i lovačko udruženje. Uvek se nešto dešava, a kada nešto radimo, radimo zajedno, pa uvek bude u šali i veselju –kaže Miloš i dodaje da to što žive u selu ne znači da su za nešto uskraćeni.

-Danas se iz svakog sela do grada stiže brzo. Iz Šantarovca autobus za Jagodinu ide šest puta dnevno, a i prevoz je besplatan. Putevi su asfaltirani, a i atarski su posipani. Ne oskudevamo ni u čemu i život na selu ne bih menjao ni za jedan grad. Čak i naši ljudi koji žive u dijaspori sami kažu da jedva čekaju da dođu u svoje selo i da tu provedu 10, 15 dana svog života tokom jedne godine –kaže Miloš.

Iako je postojala opcija da ode na fakultet, zbog svoje odluke da ostane na selu nije se pokajao. Pored toga što radi za svoju porodicu, svojim zalaganjem učestvuje i u razvoju svog sela.

-Trudimo se da radimo i da poboljšamo svoj život na selu. Omladina na selu često se odazove tim aktivnostima u selu koje mi sprovodimo da bi svima nama život bio poboljšan. Ujedno se i to slobodno vreme koristi na pravi način. Mislim da ne treba da posustanemo. Nadam se da će sledeća godina za nas poljoprivrednike biti bolja. Od poljoprivrede može da se živi, ali treba mnogo da se ulaže. Moramo da se trudimo i da radimo da bi nam život na selu bio bolji –kaže on.

Sa suprugom Katarinom, koja je rodom iz Trstenika, ima dve ćerke: šestogodišnju Sofiju i jednoipogodišnju Isidoru. Miloševi planovi su da i dalje doprinosi svojoj porodici, kao i da unapređuje posao kojim se bavi. Svim mladim ljudima koji žive na selu poručuje da ne odlaze iz njega, već da ga svojim ostankom na njemu čuvaju. Kako nam je Miloš sam rekao, od svog ognjišta nema ni lepšeg, a ni boljeg.

D.M.