Izvor: Tanjug

Ona je naglasila da je zajednička odgovornost svih da izgrade inkluzivne i pravične sisteme kako bi svaka žena i devojčica znala da nije sama, da je zakon na njenoj strani i da će pravda biti dostižna  – ne kao privilegija, već kao zagarantovano pravo.

Paunović je u utorak na generalnoj debati na 70. zasedanju Komisije za status žena UN, gde se govorilo o jednoj od ključnih vrednosti svakog demokratskog društva – o pristupu pravdi - koja je dostupna svim ženama i devojčicama, bez izuzetka, bez straha i bez prepreka, kroz promovisanje inkluzivnih i pravičnih pravnih sistema, uklanjanje diskriminatornih zakona, politika i praksi, podsetila i na činjenicu da društvo koje ne štiti svoje najranjivije članove ne može biti ni pravedno ni održivo.

Naglašavajući da je Srbija tokom poslednje dve decenije značajno unapredila društveni položaj i zaštitu žena, Paunović je navela da upravo zahvaljujući tom proaktivnom pristupu više od trećine ministara u aktuelnoj vladi čine žene.

“Žene zauzimaju i skoro polovinu rukovodećih mesta. Istovremeno, one čine i više od polovine zaposlenih u javnom sektoru”, dodala je Paunović, koja u UN predvodi delegaciju Srbije.

Srbija je, istakla je ministarka Paunović, potpisnica i niza međunarodnih konvencija, sporazuma i dokumenata koji se odnose na rodnu ravnopravnost, zabranu diskriminacije i zaštitu prava žena, uključujući sve relevantne konvencije UN i Saveta Evrope, poput Pekinške deklaracije i Istanbulske konvencije.

“Srbija se u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji, i obaveza proisteklih iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju istovremeno usklađuje sa pravnim tekovinama EU u oblasti antidiskriminacije i jednakih mogućnosti”, kazala je Paunović.

“Iako su u mnogim državama zakoni formalno jednaki za sve, realnost često pokazuje da jednakost na papiru nije isto što i jednakost u praksi. Žene i devojčice se i dalje suočavaju sa nasiljem u porodici, ekonomskom zavisnošću, diskriminacijom na radnom mestu, kao i sa nedovoljnom informisanošću o svojim pravima”, podsetila je ona.

Prema rečima Paunović, strukturne prepreke – siromaštvo, geografska udaljenost od institucija, nepoverenje u sistem, kao i ukorenjeni stereotipi – dodatno otežavaju njihov put do pravde.

Ministarka je istakla da se istovremeno mora raditi na osnaživanju žena i devojčica i dodala da su zato pravna edukacija, besplatna pravna pomoć i podrška organizacija civilnog društva od presudnog značaja.

“Kada žena zna svoja prava i ima institucionalnu podršku da ih ostvari, ona postaje snažan činilac promene u svojoj porodici, zajednici i društvu”, navela je Paunović.

Ministarka je dodala da obezbeđivanje pristupa pravdi nije samo pitanje ljudskih prava – to je pitanje društvene stabilnosti, ekonomskog razvoja i poverenja u institucije.

“Zato je naša zajednička odgovornost da izgradimo sistem u kome će svaka žena i svaka devojčica znati da nije sama, da je zakon na njenoj strani i da će pravda biti dostižna – ne kao privilegija, već kao zagarantovano pravo”, navela je Paunović.