Izvor: FoNet

Ona je, govoreći na debati "Mentalno zdravlje mladih u Srbiji: Da li je društvo spremno da prepozna i odgovori na krizu?", istakla da je istraživanje obuhvatilo 2.000 mladih iz cele Srbije i da je među ispitanicima bilo nešto više devojčica nego dečaka.

Parojčić je objasnila da rezultati istraživanja pokazuju da se 20,4 odsto mladih suočava sa jednim mentalnim poremećajem, dodavši da su rezultati koje predstavlja preliminarni, ali da se konačni neće mnogo razlikovati.

Na prvom mestu je suicidalno ponašanje sa devet odsto ispitanika, dok je na drugom mestu depresija, koja je zabeležena kod 8,7 odsto. Parojčić je navela i da je anksioznost prisutna kod pet odsto ispitanih, pri čemu je najčešći panični poremećaj.

Parojčić je istakla da je zaprepašćujuće što je suicid prisutan u 4,2 odsto slučajeva.

Ona je naglasila da je blizu 14,5 odsto ispitanih priznalo samopovređivanje, odnosno autoagresiju.

Parojčić je navela da su svi drugi psihijatrijski poremećaji manje učestali, ali da je najizraženiji u grupi ispod tri odsto ispitanih poremećaj ishrane kod dece i poremećaji ponašanja, dok je najmanji procenat dece sa psihozom i bipolarnim poremećajem.

Prema njenim rečima, u Srbiji nedostaju ustanove koje se bave mentalnim bolestima kod mladih, a poremećaji ishrane se leče samo na jednom mestu.

Govoreći o analizi razloga za zabrinjavajuće rezultate, Parojčić je izjavila da je 20 odsto ispitanika iz razvedenih porodica, a 27,7 odsto je doživelo fizičko nasilje u porodici, i to je registrovano kod ispitanika uzrasta između 11 i 19 godina.

Kako je navela, 30 odsto ispitanika je izjavilo da ne oseća bliskost sa vršnjacima, a isto toliko da se ne oseća prihvaćeno u školi.

Parojčić je navela da se 29,5 odsto ispitanih obratilo za pomoć i da taj podatak govori da su mlađe generacije spremnije da potraže podršku.

Na pitanje kome bi se obratili za pomoć, 71 odsto ispitanika je odgovorilo da bi se obratilo školskom psihologu, a 70 odsto smatra da im je razgovor sa psihologom škole pomogao.

Parojčić kaže da se rezultati tek treba povezati sa rizičnim faktorima, ali da tragični događaji u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", Duboni i Malom Orašju, kao i kovid infekcija, siromaštvo i nedostatak usluga i podrške u zajednici, predstavljaju značajne okolnosti.

Kako je navela, zanimljivo je to da su upravo u "Ribnikaru" naišli na najveći otpor da se ispitivanje sprovede, dok u školama u blizini Dubone i Malog Orašja nisu primetili otpor.

Snežana Mrvić iz Centra za mlade CEZAM istakla je da se često stiče utisak da se nikada više nije govorilo o mentalnom zdravlju, a da nikada nije bilo više problema, dodavši da su nakon majskih tragedija svi postali svesni važnosti brige o mentalnom zdravlju.

Mrvić je navela da su nakon tih tragedija reagovali brzo, ali da se naše društvo prvi put susrelo sa tom vrstom krize i da se od tada timovi stručnjaka za mentalno zdravlje suočavaju sa različitim izazovima koji podrazumevaju i medijski pritisak.

Govoreći o medijima i medijskom izveštavanju, Mrvić je ocenila da su mediji "imali velika očekivanja da psihijatri i stručnjaci smire situaciju", ali da su, s druge strane, pokazali visok stepen senzacionalističkog izveštavanja i nesaradljivosti sa stručnjacima.

Ona je naglasila da se CEZAM nalazi u Resavskoj 22 u Beogradu i da je to jedinstveno mesto na kome mladi mogu dobiti besplatnu psihološku podršku.