Izvor: Tanjug

U izveštaju pod naslovom "U susret novom društvenom ugovoru", Svetska banka poziva na novo promišljanje politika kako bi se premostio sve veći jaz između onih koji koriste ekonomske mogućnosti i onih koji gube korak sa sve fleksibilnijom ekonomijom.

"Iako zemlje Evrope i centralne Azije imaju veliko iskustvo u vezi sa ustanovama i programima socijalne zaštite, ove su bile zamišljene i namenjene drugačijem privrednom okruženju i više ne pružaju takvu pomoć i usluge građanima kao pre", kaže Siril Miler, potpredsednik Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju.

Dugoročno zaposlenje na neodređeno, kako napominje, više nije uobičajena norma, naročito ne za mlade, i potrebno je obezbediti da se koristi od privrednog rasta i šansi koje on daje pravilnije raspoređuju.

Opadanje finansijske sigurnosti i sigurnosti zaposlenja znači i da je veći udeo srednje klase izložen riziku od upadanja u siromaštvo – a što sve vodi opadanju poverenja u institucije, većoj polarizaciji i rastućem populizmu u društvu, piše u saopštenju Kancelarije Svetske banke u Beogradu povodom ovog izveštaja.

U Srbiji su promene strukture zanimanja bile slične onima zabeleženim u zapadnoj Evropi i pokazuju znake izvesne polarizacije radnih mesta: zanimanja koja podrazumevaju nerutinske poslove porasla su u odnosu na rutinske poslove, koja sve više zamenjuje automatizacija.

Dostupnost obrazovanja

Prema ovom izveštaju, za generacije koje su postale punoletne početkom 2000-ih odlazak na fakultet mnogo je više determinisan time iz kakve porodice potiču nego što je to bio slučaj kod generacija koje su se školovale pre tranzicije.

Što se tiče Srbije, indeks nejednakosti za fakultetsko obrazovanje dva puta je veći kod generacija rođenih 1980-ih godina nego kod generacija rodenih 1940-ih godina.

Regionalna nejednakost prilično je izražena u Srbiji. Srbija se nalazi među zemljama Evrope i centralne Azije koje imaju najveću nejednakost u odnosu na to iz kog kraja ljudi dolaze, navodi se u izveštaju.

Razlika u potrošnji domaćinstva između najbogatijeg i najsiromašnijeg regiona je 1.655 američkih dolara (prema paritetu kupovne moći iz 2011. godine).

Razlike zasnovane na teritoriji gde se živi ne postoje samo u potrošnji već i u drugim bitnim stvarima, kao što je rezultat PISA testiranja. Razlike u rezultatima PISA testova između urbanih i ruralnih sredina u Srbiji 2015. godine bila je jednaka jednogodišnjem školovanju deteta.

Smanjenje ovih razlika i smanjenje razlika u dostupnosti obrazovanja u odnosu na to gde neko živi obezbedilo bi da privredni rast doprinosi boljem životu za veći broj ljudi.

"Broj ljudi u srednjoj klasi porastao između 2006. i 2013."

Siromaštvo se smanjilo, ali je usporen napredak iz niže u srednju klasu. I dok je udeo siromašnih u ukupnom broju stanovnika opao između 2000. i 2015. godine, udeo srednje klase u Srbiji – definisane kao broj pojedinaca koji žive sa 11 do 28 američkih dolara dnevno (po paritetu kupovne moći iz 2011.) pao je sa 43 posto stanovnika u 2008. na 38 posto u 2013. godini.

A ako se koristi relativna definicija srednje klase – oni koji žive na 75 do 125 odsto srednjeg dohotka – broj ljudi u srednjoj klasi porastao je između 2006. i 2013. godine sa 32 posto na 34 posto stanovnika.

Kao rešenje ovih izazova širom regiona, u izveštaju se predlaže set od tri principa: kretati se u pravcu jednake zaštite svih radnika, bez obzira na to koji tip ugovora o zaposlenju imaju; težiti ka univerzalnosti u obezbeđivanju socijalne pomoći, socijalnog osiguranja, i osnovnih usluga; te podržati progresivno oporezivanje u širokoj poreskoj osnovici koje bi nadopunjavalo oporezivanje zarada oporezivanjem kapitala.

U izveštaju se identifikuju četiri vrste tenzija između društvenih grupa koje narušavaju koheziju društva: razlike između mlađih i starijih generacija; nejednakosti među zaposlenima koji obavljaju različita zanimanja; nejednak pristup mogućnostima uslovljen geografskom pripadnošću; i nejednakosti uslovljene polom, etnicitetom, poreklom i drugim faktorima a ne zalaganju i sposobnostima pojedinca.

Uvažavajući različitosti koje postoje u mnogim aspektima među zemljama regiona Evrope i centralne Azije, u izveštaju se ukazuje na politike i mere koje za cilj imaju smanjenje tenzija kroz zaštitu svih zaposlenih, unapređenje socijalnih usluga i pravedniji poreski sistem.