Izvor: FoNet

Kako je navedeno u saopštenju NBS, izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje. 

Nakon smanjenja inflacije u Srbiji u septembru i oktobru na 2,9 i 2,8 odsto međugodišnje, Izvršni odbor očekuje da će ona nastaviti da se kreće oko centralne vrednosti cilja tokom perioda važenja Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji. 

Nastavak kretanja inflacije u granicama cilja od 3 plus minus 1,5 odsto očekuje se i nakon prestanka važenja Uredbe, sve do kraja 2026. ali i u srednjem roku, navodi NBS i dodaje da tome treba da doprinesu najavljeno donošenje sistemskih zakona kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od ovogodišnje.

Centralna banka je dodala da će u suprotnom smeru delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju i niska baza iz septembra ove godine.

"Ipak, ni po osnovu rasta raspoloživog dohotka za potrošnju ne očekujemo veće inflatorne pritiske, jer će rast zarada biti praćen i rastom produktivnosti, dok su mere NBS za podsticaj kreditne aktivnosti prema građanima s nižim primanjima odmerene tako da ne izazovu prekomeran kreditni rast, koji bi mogao da se negativno odrazi na cenovnu i finansijsku stabilnost", navela je NBS.

Izvršni odbor ističe da NBS podršku privrednom rastu pruža održanom relativnom stabilnošću deviznog kursa i obezbeđenim povoljnijim uslovima kreditnog finansiranja, što je rezultiralo dvocifrenim međugodišnjim rastom kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva, koji je u oktobru dostigao 13,1 odsto.

Izvršni odbor u obrazloženju svoje odluke naglašava da je i dalje neophodan pojačan oprez u vođenju monetarne politike, s obzirom na to da međunarodno okruženje ostaje složeno i nestabilno. 

Više carine, jačanje protekcionizma i još uvek neizvesne globalne trgovinske politike, uz izražene geopolitičke tenzije, nastavljaju da uslovljavaju kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, čineći ih izrazito volatilnim i umanjuju investiciono i potrošačko poverenje u brojnim zemljama.

Istovremeno, geopolitičke tenzije i rast protekcionizma mogu direktno uticati na proizvodnju i izvoz domaće prerađivačke industrije, naročito u segmentu prerade nafte i proizvodnje osnovnih metala, a osim toga, Izvršni odbor je imao u vidu i aktuelnu situaciju u vezi s proizvodnjom u rafineriji nafte i rizike koji su trenutno prisutni ukoliko se u kratkom roku ne nađe rešenje koje će omogućiti nastavak proizvodnje. 

Kada su u pitanju odluke o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, FED je, u skladu s očekivanjima, nastavio da smanjuje svoje osnovne kamatne stope, kako bi se pružila podrška tržištu rada, dok se suprotno tome, očekuje da će Evropska centralna banka zadržati visinu svojih osnovnih kamatnih stopa barem do kraja naredne godine, jer se procenjuje da je dostignut cilj za inflaciju.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju iznosio je dva odsto, koliko je iznosila i preliminarna procena. 

Struktura tog rasta bila je u skladu s očekivanjima NBS i rast je bio vođen sektorima usluga i industrijom, dok je aktivnost u građevinarstvu nastavila da se smanjuje, navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da je industrijska proizvodnja u Srbiji tokom oktobra bila pod uticajem smanjene proizvodnje električne energije, a u okviru prerađivačke industrije i smanjene proizvodnje naftnih derivata i povezanih grana, dok je rast nastavljen u oblastima proizvodnje motornih vozila i gume i plastike, što je rezultat prethodnih investicija u automobilsku industriju. 

Na slabiju ekonomsku aktivnost od očekivane u dosadašnjem toku godine odražava se smanjeno investiciono i potrošačko poverenje usled prolongirane globalne neizvesnosti i društveno-političkih dešavanja u zemlji, dok u suprotnom smeru deluje rast raspoloživog dohotka, navela je NBS.

Izvršni odbor ističe i kako očekuje rast bruto domaćeg proizvoda na nivou 2025. od 2,1 odsto, dok bi naredne godine trebalo da ubrza na 3,5 odsto, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija u osnovna sredstva. 

Ipak, kako dodaje centralna banka, moguća ograničenja u proizvodnji i izvozu nafte i osnovnih metala naredne godine, uz jače efekte trgovinskih i geopolitičkih tenzija na potrošačko i investiciono poverenje, za posledicu bi mogli imati i niži rast od projektovanog.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 12. januara 2026. godine.