U naselju Šumice u Šapcu kao da je na drugom svetu. Zaraza, glodari, zmije i napušteni psi vrebaju sa svih strana.  “Bogu plakati gde živimo”. Sa ovim rečima dočekao nas je Nikola Aličić koji sa četvoro dece živi bukvalno na toni đubreta. Zbog nemarnosti svih ostalih građana Šapca, u naselju Šumice nikla je omanja planina smeća koja ih uguši, priča Nikola.  Žena mu je nedavno preminula od raka,  a deca su konsatno bolesna,  ističe očajni čovek.
Azra Fafulić samohrana  majka, danonoćno brine za svoje četvoro dece . Pacovi, zmije i insektni  skupljaju u obližnjem močvarnom tlu uz reku Savu.  Da situacija nije za šalu, potvrđuje  i slučaj koji se jesenas dogodio, kada je u kuću ušao pacov i ugrizao njenog sina Filipa.
Jadni ljudi Šumica, o struji i vodi mogu samo da sanjanju, a  munta I žuta voda uzork je tegoba zbog kojih  deca često boluju od žutice I tuberkoloze.  – Noću je najgore – priča nam Hajidar Rapkić. “U neosvetljenim sokacima psi lutalice vrebaju sa svih strana , a naša deca izložena su njihovim napadima”, dodao je on .
Od silnih  prema svemu sudeći uzaludnih  poruka i pisama koje su slali šabačkoj  vlasti, meštani Šumica  su se i umorili. U pomoć je pritrčala  MZ “Kamičak”  koja je podnela zahtev lokalnoj upravi da se u ovom naselju , udaljenom par stotina metara od užeg gradskog jezgra uvede rasveta, vodovodna i kanalizaciona mreža. Međutim članica Saveta ove gradske MZ, Marija Marković kaže da niko od ovdašnjih čelnika  za sada nije reagovao.