Šabačko Javno-komunalno preduzeće "Vodovod" i u najgorim vremenima sankcija i NATO bombardovanja funkcionisalo je bez ikakvih zaduživanja i donacija. Dva izvorišta ukupnog kapaciteta od 400 litara u sekundi, potisni vod i cevovod dužine oko 20 kilometara, postrojenja za prečišćavanje vode, magistralni cevovod kroz Majur i Jelenču, kao i vodotoranj na Letnjikovcu rezultat su nekadašnjeg dobrog poslovanja. Ali, od 2000. godine, sa dolaskom na vlast Demokratske stranke, u gradu na Savi situacija se drastično menja. Vodovod postaje, kako ističu šabački naprednjaci, preduzeće za političko namirivanje.
–  Vodovod je totalno stagnirao, odnosno otišao u totalni sunovrat. Napravljene su milionske greške, koje su koštale nas sugrađane i naravno još su se milionski zaduživali. A za to niko nije snosio nikakve sankcije i nikakvu odgovornost. A te milionske greške, koje koštaju sve nas, i mi to vraćamo, i vraćaćemo te pare decenijama, su napravili loši politički kadrovi – kaže Milica Ranković, odbornica SNS u Skupštini Grada Šapca. 
 Pusta obećanja šabackih lokalnih lidera na čelu sa gradonačelnikom Nebojšom Zelenovićem, a po diktatu Dušana Petrovića, meštane sela proteklih godina redovno su prevodila "žedne preko vode". Tamo nema  vodovodne mreže iako je preko potrebna, jer je bunarska voda bakteriološki ili hemijski neispravna. A nenamenska trošenja doprinela su da planovi propadnu, a da preduzeće krene ka sada vec izvesnom kolapsu.
– Ja kao odbornik u Skupštini grada više puta sam insistirao na tome da prioritet grada bude izgradnja vodovodne mreže u seoskom području. Svi smo svedoci da ljudi koji žive u selima, pogotovo u selima koja pripadaju mačvanskom kraju, piju izuzetno lošu vodu – kaže Goran Mijailović, odbornik SNS u Skupštini Grada Šapca. 
 Istu muku sa vodovodnom mrežom imaju i meštani Drenovca, sela udaljenog samo dvadesetak minuta vožnje od Šapca. Od osamnaest ulica samo četiri imaju primarni vod koji donosi više štete nego koristi. Zbog toga je dve hiljade stanovnika Drenovca, petsto aktivnih domaćinstava od osamsto, osuđeno na svakodnevnu borbu sa nedostatkom vode.
– Zatvoren je sistem u Drenovcu i to je najveći problem. Pored toga što nisu raširili mrežu, ovde voda ne cirkuliše, nego non-stop stoji – kaže jedan meštanin Drenovca, dok drugi dodaje da oni mogu sve da urade, ali ako gradonačelnik ne da odobrenje, to se neće raditi, tako da mnoge ulice u Drenovcu nisu na glavnom vodu, i ne mogu ni da se priključe.
– Ja sam opravio hidrant-šaht, sve završio, i treba da platim 9.000 dinara za priključak, a ja to nemam sada. I onda ovog leta nisi mogao da nađeš čašu hladne vode, jer je to stajaća voda, a ona je u zemlji ugrejana na 10-15 stepeni temperature. Ovo znači, kad bi oni pustili da ide na tri godine i priključak i sve ono kako jeste, kao što je pre bilo, ja bih je uveo sutra – kaže još jedan meštanin.
Drugi meštanin dodaje:
– Ova Demokratska stranka, Mesna zajednica, ništa ne rade. Selo je ogorčeno. Kada je glasanje, oni traže, kupe glasove, obećavaju, a ništa se nije uradilo. Što se tiče vode i kanalizacije, to je propast. Ko je uveo vodu, nije kvalitetna, nema ni kanalizacije, problem veliki.
Dok gradska vlast već uveliko razmišlja o septembarskim referendumima u mesnim zajednicama sa porukom da sve, navodno, rade u interesu građana, dotle ti isti građani ostaju uskraćeni za osnovne životne potrebe kao što su vodovod i kanalizacija. Kako i sami meštani kažu u očima nadležnog "žutog preduzeća" oni su samo građani drugog, trećeg, četvrtog reda.