Đurđević Stamenkovski je podsetila na to da su 17. avgusta 1941. godine pripadnici nemačkih okupacionih snaga obesili na Terazijama petoricu srpskih rodoljuba – Svetislava Jovanovića, Ratka Milanovića, Jovana Jovanovića, Milorada Ristovića i Velimira Jovanovića.

Prema njenim rečima, petorica stradalih bili su ljudi različitih društvenih slojeva, zanimanja i zavičajnog porekla, ali ih je povezivala jedna zajednička vrednost – ljubav prema Srbiji i slobodi.

Ministarka je istakla da su se oni borili protiv ideologije zla i da je njihovo jedino opredeljenje bila sloboda, vera da u svojoj zemlji treba da budemo svoji na svome i da su za slobodu i živeli i umrli.

Ona je, naglasivši da je spomenik na Terazijama jedinstveno mesto sećanja, istakla da današnje generacije imaju obavezu da čuvaju sećanje na žrtve, ali i da kulturu pamćenja grade tako da budućim generacijama ostave vrednosti, a ne strah.

Ministarka je podsetila na to da su Srbi u Drugom svetskom ratu imali dva antifašistička pokreta, i pozvala da se istorijsko nasleđe ne koristi za nova deljenja, već za razumevanje i poštovanje svih koji su se borili protiv okupacije i fašizma.

Danas je najvažnije nacionalno jedinstvo i okupljanje oko Srbije. Današnje generacije moraju živeti za to da nas bude više, da nam se rađaju deca, da se porodica vrati na prvo mesto, da se poštuju tekovine boračkih udruženja i da se sa uvažavanjem pomažu i podržavaju borci i njihovi potomci, poručila je Đurđević Stamenkovski.

Ona je ocenila da mesto koje je okupator namenio da bude simbol straha i odvraćanja od slobode, danas treba da bude mesto sećanja, okupljanja i slobode.