Vreme je praznika i novogodišnje raspoloženje uveliko vlada. Mnogi su uglavnom veoma uzbuđeni zbog početka Nove godine i predstojećih praznika, ali ima i onih kojima ovaj period godine izuzetno teško pada. U psihoterapiji, ovakvo osećanje je poznato kao praznična depresija, pa smo o toj temi razgovarali sa porodičnim psihoterapeutom Slavicom Dejković Jakovljević.

Ona je istakla da svako od nas ima neke bitne datume u svom životu i očekivanja koja mora da ispuni, kao i to da ga za te datume vezuju posebne emocije. Zbog prazničnog blještavila i kupovine, emocije kod čoveka su pojačane, tako da kod nekih izazivaju prazničnu euforiju, a kod nekih upravo suprotno:

-Ta okićenost bi trebalo da bude pandan sreći, ali to nije tako. Za razliku od sreće, euforija je negativna emocija i to malo smanjuje racionalno razmišljanje. Ta atmosfera u kojoj se nalazimo, u kojoj većina nas ima očekivanja da mora nešto važno da se desi u tom periodu, kod ljudi koji su imali neke gubitke u prethodnoj godini i koji prolaze kroz težak period taj deo godine je vrlo stresan. Mnogima ovaj period pada teško, zato što imaju očekivanja da moraju negde da otputuju, da se dobro provedu, da imaju bogatu prazničnu trpezu... Kada shvate da nisu u situaciji da to sebi prirede, to pojačava njihovo neraspoloženje –rekla je Dejković Jakovljević.

Prema njenim rečima, od 25-30 posto ljudi prolazi kroz prazničnu depresiju i to su ljudi koji su inače sniženog raspoloženja. U praznicima se to pojačava, a ovakvi datumi u kalendaru za mnoge su jako teški, pogotovo ako su sebi za tu godinu dali neke zadatke koje nisu ispunili:

-Svi smo skloni da na početku Nove godine donosimo različite odluke. Kada dođe Nova godina i kada treba da se prizna neuspeh zbog neispunjenog zadatka, to mnogima teško pada. To se može odraziti i kroz druge zdravstvene tegobe, kao što su npr. aritmija, želudačne tegobe, glavobolja, a sve je to prouzrokovano stresom. Otputovati negde u vreme praznika nije rešenje ako se osećamo neraspoloženo, jer od sebe ne možete pobeći –istakla je naša sagovornica.

Ona je takođe dodala da prazničnom neraspoloženju dodatno doprinose slike na društvenim mrežama, gde svako prezentuje samo lepu stranu svog života. Kada to vidi osoba u lošem prazničnom raspoloženju, negativne emocije se još više pojačaju:

-Mnogi ljudi su stvarni svet zamenili virtuelnim. Kao što realni život nije na novogodišnjim čestitkama, tako ni virtuelni svet nije stvarno stanje. Niko ne slika sebe u suzama ili siromašnom okruženju. Svi se trude da se na društvenim mrežama predstave u najboljem svetlu, a to nije u skladu sa realnim stanjem. Kod tužnih ljudi to dodatno izaziva tužno raspoloženje, jer se stvara psihološki utisak da su svi srećniji od te osobe. Virtuelni svet nije stvaran. Raskošna trpeza nije sinonim za sreću. Treba smanjiti očekivanja, jer dobar provod, luksuzne haljine i profesionalna šminka nisu preduslov za sreću –rekla je ona.

Za svako stanje postoji rešenje, pa i za ovo. Naša sagovornica je istakla da je ovaj period prilika da ga nekome ulepšamo i olakšamo, ako kroz njega prolazi loše:

-Svako ima nekoga koga voli i ko njega voli. Najlepši poklon ne mora da bude kupljen. Možemo nekome da napravimo čestitku ili tortu. To je veći izraz ljubavi nego skupi pokloni. Pozovimo te osobe u društvo, oslobodimo ih očekivanja da moraju da otputuju negde. Savet osobama koje prolaze kroz takav period je da priznaju stanje kakvo jeste i da je životna situacija takva. Neka priznaju životni neuspeh i neka shvate da počinje Nova godina  i da je svaki neuspeh ispravljiv –rekla je ona i dodala:

-Neka daju sebi prostora da otplaču nekoliko dana, ali trebalo bi razmišljati pozitivno. Život nije jedan dan i sve je podložno promenama. Porodica, prijatelji i pozitivno razmišljanje su ključni. Nadam se da će svima naredna godina biti bolja i da će je dočekati u sreći i veselju –rekla je naša sagovornica na kraju razgovora.

Dušan Miletić