Svetislav Milanović (73) iz sela Lovci nadomak Jagodine sa korparskim zanatom upoznao se još u ranom detinjstvu. Ljubav prema pravljenju predmeta od pruća nasledio je od oca i dede koji su se time bavili, a Svetislav ih je samo posmatrao i polako učio zanat.

-Sve sam više shvatao i počeo sam brzo da vladam nožićem i makazama. Prvo sam sekao drvca od kojih se plete korpa, pa mi otac pokazuje dalje kako treba, sve dok nisam u potpunosti ovladao. Otac mi je dao da pletem te manje korpe, pa mi je pokazivao kako se pruće prebacuje, dok ja nisam ušao u štos, pa kako se dno plete. Kada sam počinjao da radim, nije bilo nešto, ali je ličilo na korpicu. Kada sam ovladao pletenjem, on mi kaže da ispletem tri kotarice, pa tek onda da idem da igram fudbal. Ja ispletem, pa odem na igralište, a on mi posle poveća na četiri –priča sa osmehom Svetislav.

-Postoje dve vrste vrbe: amerikanka, to je američko pruće, a ima i ova naša kultura, žuta vrba. To su specijalne vrbe koje se tope u vodu i koje se tu primaju. Ako se ne otope, one bi se polomile kao ništa. Kada se natope vodom, mogu da se savijaju kao žica. Malo teže se dolazi do tog materijala, sve ga je manje, ali ja idem po Banatu, idemo i do Dunava, pa malo prema Požarevcu… Tu stanem, pitam i kupim –kaže on.

Danas, u svojoj 73. godini, Svetislav je jedan od najpoznatijih korpara u Pomoravskom okrugu i jedan od retkih u ovom kraju Srbije koji se trudi da ovaj zanat sačuva od zaborava. I pored aktivnog bavljenja poljoprivredom, za korparstvo se uvek nađe vremena – te njegove vešte ruke ne miruju ni u osmoj deceniji života.

-Ne postoji korpa koju ja ne znam da ispletem, niti postoji korpa za koju ja nemam kalup ili šablon. Za jedan dan, kad sam bio mlađi, pleo sam i po pet-šest korpi. Danas, ispletem tri-četiri i već osetim da me ruke bole. Jednom čoveku iz Švajcarske sam ispleo balon od 50-60 litara. To je sigurno bilo za neki kafić. Oduševljen je bio on, ali i ja. Izuzetno dobro sam savladao pletarstvo, mada me je otac školovao i od te škole sam i penziju stekao. Ipak, vuče me da pletem korpe. Evo sad kad radim, ja osećam kao da me otac i deda posmatraju kako pletem. Vraća mi duh iz mlađih dana –ističe naš sagovornik.

Njegove radove videla je cela Srbija, a najviše korpi prodao je u Šibeniku. Mladi se ne interesuju da nauče ovaj zanat, ali on i te kako ima volju da svoje znanje prenese drugima. Iako pohvale stižu sa svih strana, nagrade na etno manifestacijama su ga zaobišle. Ipak, neumorni Svetislav ne planira uskoro da stane. I dalje će izrađivati korpe onoliko koliko ga ruke budu služile, a jedna od želja mu je i da postane član Udruženja za negovanje starih zanata.

D.M.