Izvor: Novosti Bez obzira na izuzetan talenat i slavu, Tolstoj nije bio miljenik tadašnje vlasti, jer to što je govorio nije se dopadalo ni caru, ni Crkvi. Kad je trebalo obeležiti 80. piščev rođendan, bilo je mnogo protivnika. Sada će taj deo izložbe biti postavljen u Muzeju Tolstoja u Moskvi, pod naslovom "Praznovanje se ne može zabraniti". Danas je Tolstoj, uz Dostojevskog, veliki ruski brend širom sveta. Uz njegove knjige su mnogi stranci uspeli da lakše razumeju Rusiju i ruski narod. Štampaju se novi prevodi "Ane Karenjine" na nemački i "Rata i mira" na engleski. Snimaju se filmovi i serijali. Popularnost Tolstojevih knjiga je velika i na Zapadu zbog načina na koji je opisivao međuljudske odnose, emocije i patnje. TOLSTOJEVA praunuka Fjokla, inače poznata TV voditeljka, kaže da je dobro što se ekranizuju njegova dela, bez obzira na primedbe kritičara. Srodnica velikog pisca, koja rukovodi razvojem njegovog muzeja, ističe da je posebno zanimljivo saznati kako su nastajale knjige njenog pradede. Pažljivim čitanjem rukopisa otkriva se kako se menjala njegova čuvena prva rečenica iz "Ane Karenjine". U prvom "černoviku" (rukopisu) piše: "Ženidba je za jedne zabava, a za druge najpametnija stvar na svetu." U drugom pokušaju da još jače izrazi misao, Tolstoj je napisao: "Ženidba je za jedne najteža i najvažnija stvar u životu, a za druge lagano veselje." A sada u knjigama čitamo: "Sve srećne porodice liče jedna na drugu. Svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način." - Želimo da sve to bude dostupno i u elektronskom obliku, tako da će čitaoci moći da vide šta je radio kada ga je Sinod isključio iz Crkve u februaru 1901. godine - kaže Fjokla. U VIŠE svojih dela, a pogotovo u romanu "Nedelja" (1899), Tolstoj je kao pravoslavni vernik kritikovao sveštenstvo jer svoje interese stavlja iznad hrišćanstva. Napisao je i posebne brošure u kojima je objašnjavao kako on vidi hrišćanstvo. Zbog toga su se ljutile neke vladike i obraćale se Aleksandru Trećem s molbom da kazni Tolstoja, ali je on to odbijao govoreći da ne želi da slavi pisca dodaje mučenički venac. Kad je u zimu 1899. grof Tolstoj ozbiljno oboleo, Sveti sinod je napravio tajno cirkularno pismo u kojem je pisao da zbog greha pisac ne može biti pokopan prema pravoslavnim običajima. Ali su se, ipak, ogradili, uz konstataciju da je to moguće ako se on pokaje. GROF Lav Tolstoj je rođen 26. avgusta 1828. po starom kalendaru, odnosno 9. septembra po novom, u Jasnoj Poljani, u Tulskoj guberniji, kao četvrto od petoro dece grofa Nikolaja Iliča Tolstoja, veterana Domovinskog rata iz 1812, i grofice Marije Tolstoj (Volkonskaja). Ostao je bez majke sa nepune dve godine. Pošto mu je i otac rano umro, o porodici je brinula dalja rođaka. Sa 13 godina Tolstoj je sa troje braće prešao da živi kod očeve sestre u Kazanju. Tamo je upisao fakultet i studirao turski i tatarski jezik, a zatim i pravo. Naučio je i engleski, francuski, nemački, a čitao je i na poljskom, češkom, srpskom i italijanskom. Kasnije se preselio u Moskvu i Sankt Peterburg. Tamo je i počeo da piše. Stariji brat Nikolaj, koji je bio oficir, nagovorio ga je da sa njim krene na Kavkaz, gde je ostao tri godine. Pod silnim utiscima napisao je priče koje su bile objavljene u časopisu "Savremenik". Bio je i u Krimskom ratu, o čemu je napisao ciklus "Sevastopoljskih priča". Književni kritičari su bili oduševljeni. TOLSTOJ je bio nepomirljiv kritičar tadašnjeg morala u društvu. Ponosio se svojim aristokratskim poreklom, ali je odlično poznavao svoj narod. Pred kraj života Tolstoj je krenuo na put sa svojim ličnim lekarom Dušanom Makovickim, ali se na putu razboleo i poslednjih sedam dana života proveo u kući šefa železničke stanice Astapovo u Rjazansko-ularskoj železnici. Cela Rusija pratila je vesti o njegovom zdravlju, a "bog ruske književnosti", kako ga je zvao Dostojevski, umro je 10. novembra 1910. u 82. godini. BIO OTAC 13 DECE TOLSTOJ je dosta putovao, a svoje poglede i znanja proširio je obilaskom Francuske, Italije, Švajcarske i Nemačke. Po povratku u Jasnu Poljanu, počeo je da otvara škole za tamošnju decu. U 34. godini oženio se sa osamnaestogodišnjom Sofijom Andrejevom, ćerkom lekara Bersa, i sa njom dobio čak trinaestoro dece. Biografi kažu da je od mladosti voleo gimnastiku i vežbao je do kraja života. Voleo je i da pliva i šeta.