Izvor: Tanjug

Ti zakoni bi, prema najavama iz ministarstva, trebalo na neki način da naslede uredbu, a to su Zakon o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, novi Zakon o zaštiti potrošača i izmene Zakona o trgovini

Oni bi, kako je najavljeno, bili trajno sistemsko rešenje dok je uredba bila privremenog karaktera.

Ministarka Jagoda Lazarević je u januaru izjavila Tanugu da ti zakoni neće imati za cilj ograničavanje marži i direktnu intervenciju na same cene da će, kako je istakla, rešiti jedan drugi deo problema i uvesti red u odnosima između aktera na tržištu, dakle trgovaca, njihovih dobavljača i primarnih poljoprivrednih proizvođača.

Ministarka Lazarević je u februaru rekla da su poslednjom izmenom Uredbe o ograničavanju trgovačkim maržama odmrznute cene i da dobavljači sada imaju finansijski prostor da snize cene kako bi povećali promet i poručila da će država odmah reagovati novom uredbom ako trgovci povećaju marže.

Prema njenim rečima, neće biti prostora između završetka važenja kratkoročne uredbe i donošenja Zakona o nepoštenim trgovačkim praksama koji će doneti sistemsko rešenje, jer će odmah biti reakcije države.

Ona je istakla da će vlada odmah reagovati ako počne, kako je rekla, novo divljanje sa maržama i da bi, u tom slučaju, za novo donošenje uredbe bilo potrebno samo sedam dana.

Zakon o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi radi se po modelu koji već postoji u EU i postavće jasna pravila i definicije šta je dozvoljeno a šta nije.

Uredba je, kako su isticali iz Vlade Srbije, Ministarstva trgovine, eksperata za tržište i Narodne banke Srbije (NBS) znatno uticala na smanjenje inflacije u poslednjih šest meseci, a kako je nedavno izjavila guverner NBS Jorgovanka Tabaković, znatno je doprinela da inflacija sa 2,7 odsto u decembru u januaru padne na 2,4 odsto.

Ona je prilikom predstavljanja izveštaja o inflaciji istakla da nakon isteka važenja uredbe o ograničavanju trgovačkih marži ne očekuje značajno povećanje cena i da će možda biti samo pojedinačnih izuzetaka.

Uredba se primenjivala od 1. septembra prošle godine i odnosi se na 23 vrste robe i na oko 20.000 proizvoda, na mleko, mlečne i mešovite proizvode, jaja, bezalkoholna pića, kafu, čaj, sveže voće i povrće, prerade voća i povrća, hleb i peciva, mahunarke, smrznute proizvode, sveže i prerađeno meso, svežu i prerađenu ribu, slane i slatke konditore i cerealije, šećer i med, brašno, testenine, ulja i masti, sirće, pirinač, so i začine, kućnu hemiju, papirnu i kuhinjsku galanteriju, ličnu higijenu i kozmetika, hranu za bebe i pelene.