Dodelom zahvalnica u svečanoj sali Hotela „Hill“ u Jagodini, obeležen je jedan značajan jubilej vezan za jagodinski sport – pola veka od ulaska jagodinskih košarkaša u prvu, B, saveznu ligu Jugoslavije.

Iako je Košarkaški klub „Jagodina“ osnovan davne 1965. godine, tek 1972. dogodio se nezapamćeni uspeh. Tadašnja generacija košarkaša i košarkašica iz Jagodine ispisala je istoriju ovog sporta u gradu na Belici. Iako su trenirali na otvorenom terenu Osnovne škole „17. oktobar“ i u sali Sokolskog doma (današnjeg Zavičajnog muzeja) bez grejanja, provodili vreme u skromnim svlačionicama i kupovali opremu iz sopstvenih džepova, to ih nije ometalo u nameri da ostvaruju uspehe. Tog perioda, rado su se prisetili na zajedničkom okupljanju u ovom hotelu.

-To je bilo sjajno vreme jagodinske košarke. Mi smo jako brzo napredovali. Počeli smo od beton, regionalne lige, bili smo prvi, a onda smo ušli u Drugu saveznu ligu preko kvalifikacija, gde smo takođe bili prvi. U Drugoj saveznoj ligi smo ponovo bili prvi. Igrali smo kvalifikacije protiv „Zdravlja“ u Čačku i opet smo bili prvi. Ušli smo u prvu B, elitnu ligu. Igrali smo sa najboljim klubovima tadašnje Jugoslavije. To je zaista bila jedna ozbiljna liga u kojoj su bila 24 kluba ukupno u Jugoslaviji. Mi se nalazimo zajedno sa njima u jednom lepom albumu. „Jagodina“ je zaista bila ekstra tim –rekao je Radoslav Nikolić Mane, nekadašnji predsednik kluba.

-Teško je to opisati. To je bilo mnogo lepo, pogotovo kada smo krenuli u ofanzivu, u osvajanje prvih mesta i u Srpskoj i u Drugoj ligi, a tu je i ulazak u prvu B ligu. To je stvarno bila jedna ekipa za poželeti. Ne bih da budem prepotentan i subjektivan, ali taj period od 1972. godine, kada smo krenuli pod rukovodstvom Miška Božića do 1978. godine, najlepše se igrala košarka. Posle toga je došla drugačija, atomska košarka, snažnija, koju mi verovatno ne bi mogli da postignemo u ovim godinama. Bilo je lepo i lepo smo se družili. Drago mi je da se ovako sakupljamo zahvaljujući našem Stevici Kamenkoviću, koji je, hteli mi to da priznamo ili ne, najviše postigao u životu. Nezmerno mu hvala –rekao je Milovan Vasić, tadašnji kapiten.

-To je bilo nešto divno. Počeli smo kada sam bila šesti razred, to je bio moj prvi kontakt i tada je počelo treniranje. To je bilo jedno lepo vreme, bezbrižno, kada smo mislili na košarku i bili usredsređeni samo na to. Ne postoji žal za mladošću, ali za bavljenje košarkom onako kako bih ja htela, postoji. Niko ne zna da ja u svom dvorištu imam jedan koš i igralište, tako da planiram da ove moje drugarice, pošto nas ima za jedan dobar basket, da ga rekreativno u proleće odigramo -rekla je Anđelka Jovanović, tada Dačić, kapiten u ekipi „Partizana“ u Jagodini.

Poerd košarkaša iz Jagodine, događaju su prisustvovali i oni koji su igrali za tim ovog grada, ali su rodom iz Beograda, poput Ivana Sarjanovića, bivšeg reprezentativac i igrača „Crvene zvezde“, Dragoslava Rašinca, Miodraga Bošnjaka i dugih, a prisutan je bio i Boban Stojanović, sadašnji predsednik Košarkaškog kluba „Jagodina“.

D.M.