Izvor: Novosti

OD četvrtka, 2. avgusta, kada i počinje primena Zakona o presađivanju organa - kojim je u Srbiji, umesto informativne, uvedena pretpostavljena saglasnost za doniranje organa u slučaju moždane smrti - svi koji ne žele da budu donori moći će da se izjasne protiv toga. Protivljenje se izražava u pismenoj formi, popunjavanjem obrasca koji će protivnici donorstva moći da dobiju od svojih izabranih lekara ili u Upravi za biomedicinu u Beogradu.

V. d. direktora Uprave za biomedicinu Vesna Rakonjac rekla je juče, za "Novosti", da će do tada svim direktorima domova zdravlja biti prosleđena uputstva o tome kako da se ponašaju u slučaju kad neko hoće da se izjasni protiv doniranja organa, kao i gde mogu da preuzmu IOZ obrazac, odnosno izjavu o zabrani uzimanja organa ili tkiva.

- Procedura prijavljivanja je vrlo jednostavna - kaže dr Vesna Rakonjac. - Prijavljivanje se obavlja lično u Upravi za biomedicinu ili kod svog izabranog lekara, uz popunjavanje već postojećeg obrasca. Pomenuti obrazac će se koristiti do izrade novog, koji će biti sastavni deo podzakonskog akta koji će imati pravni osnov iz Zakona o presađivanju ljudskih organa.

I dok je primenjivana informisana saglasnost - što je podrazumevalo da donori mogu da budu oni koji su zaveštali organe i oni čije porodice u stanju moždane smrti pacijenta odluče da doniraju njegove organe - građani su mogli da stave "veto" da se u slučaju moždane smrti uzmu njihovi organi. Dr Rakonjac kaže da je za devet godina primene zakona koji, zaključno sa 1. avgustom, ide "ad akta", tu mogućnost iskoristio samo jedan stanovnik Srbije.

ULOGA PORODICE
Ljudski organi sa kavera, odnosno donora u stanju moždane smrti, mogu se uzeti radi presađivanja ukoliko se punoletni, poslovno sposoban davalac pre smrti tome nije usmeno ili u pismenom obliku za života protivio. Odnosno, ako se tome u trenutku moždane smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete. Ako osoba u stanju moždane smrti nema srodnike, organi se mogu uzeti ako se tome, u trenutku smrti, nije izričito usprotivio pobočni srodnik, zaključno sa drugim stepenom srodstva.

Iako u jednom delu stanovništva ima otpora prema rešenju koje načelno podrazumeva da smo svi potencijalni donori, što je, prema mišljenju stručnjaka, utemeljeno uglavnom na nedovoljnoj informisanosti, svi koji su uključeni u program transplantacije, ali i oni kojima su donorski organi jedini spas, veruju da će se sa novim zakonskim rešenjima podići i svest o neophodnosti doniranja organa. Lekari takođe podsećaju da je 20 puta veća verovatnoća da nam zatreba organ donora nego da sami budemo davaoci.

Ali oni koji to iz nekih razloga ne žele da budu, nemaju razloga za brigu da njihova volja neće biti ispoštovana u slučaju da dožive moždanu smrt.

- Izjave o zabrani uzimanja organa i tkiva biće evidentirane i ažurirane u Upravi za biomedicinu i prosleđivane donorskim bolnicama i transplantacionim centrima - objašnjava dr Rakonjac. - To će se raditi na dnevnom nivou. Posle uvođenja elektronskog kartona gde bi pomenuta izjava trebalo da bude evidentirana, Upravi za biomedicinu moraće da budu dostavljene izjave kako bi se uspostavio sistem provere i nadzora, a sve u cilju potpune transparentnosti i sigurnosti da će želja podnosioca izjave biti ispoštovana.

Srbija trenutno, zbog malog broja donora - svega od četiri do šest na milion stanovnika, što nas svrstava na začelje Evrope - ne može da ima masovniji program transplantacije. Na bubreg donora čeka oko 750 pacijenata, na srce 39, a na jetru 40 ljudi.