Živoslav Živanović, penzioner iz Roande kod Svilajnca, trbuhom za kruhom otišao je pre 35 godina u Švajcarsku, i svoj radni vek proveo kao stolar, veoma cenjen, kako kaže, tamo u tuđini. Radio je ovaj vredni čovek i po 18 sati dnevno, samo da stane na svoje noge i stekne, jer je kao dete bio više gladan nego sit. Živoslav se ne stidi svoje teške prošlosti. Othranili su ga vodeničari kod kojih je u ranoj mladosti radio za kilogram brašna i proju, pa otuda i njegova želja da sam napravi mlin gde svako može da samelje žitarice i kukuruz, a  kako reče: „ako plati plati, ako ne i ne mora“.

-Ja sam došao na ideju da, nakon povratka iz Švajcarske, napravim ovaj mlin. Želim da me se meštani Roande sećaju po lepom, i da pamte porodicu Živanović, moje sinove, unuke i pokojnu ženu. Znatem bio sam vrlo siromašno dete, mlinari iz okoline su me prihvatili, naučili ovom zanatu i othranili,  a pored toga sam učio i za stolara. Mnogo sam radio tamo u tuđini iz želje da više nikad ne budem gladan. Sada, kada sam stekao penziju, želim da uložim u moju zemlju, u moju Roandu. Mlin sam nedavno otvorio, bilo je preko 70 ljudi na tom svečanom otvaranju i svi su oduševljeni, jer je ovom kraju trebala jedna vodenica, kaže Živoslav Živanović, mlinar iz Roande kod Svilajnca, dodajući da je sam sagradio prostoriju u kojoj se nalazi mlin.
-Imam svoje mašine i stolarsku radionicu. Brvnaru, u kojoj se nalazi vodenica, sam sam projektovao i izgradio.Mlin je pravio majstor iz Trstenika, onako kako sam ga ja zamislio. On može da samelje oko 1000 kilograma zrna dnevno, ukoliko se radi o krupnoj meljavini, a za brašno, koje sve više ljudi melju okrećući se zdravom načinu ishrane, kapacitet je nešto manji. Moja ideja je bila da porodicu Živanović, moje sinove, snaje i unučiće ovo selo pamti po dobrom. Hvale me seljaci, moji prijatelji da sam jedini koji je sredio i održava svoju tazbinu, jer ovo je imanje moje pokojne supruge, a ja na to kažem da, bez obzira gde čovek živi i provede svoj radni vek, uvek treba da se vrati u svoj rodni kraj, na imanje, obrađuje ga i neguje, jer zemlja nas hrani pa joj samim tim dugujemo veliko poštovanje, dodaje on.

Živoslav se, nakon penzionisanja, vratio u Roandu, gde živi sam. Pored vodeničarskog posla, on obrađuje veliko imanje, voćnjake, vinograde i ratarske kulture. Strasveni je lovac, pa ne čudi što je na njegovom posedu podignuto nekoliko čeka. Planira da se bavi etno turizmom i ozvaniči tu delatnost tokom ove godine, pa će svaki turista, pored predivnih predela koji okružuju Roandu, uživati i u kačamku, proji, siru i vrućim lepinjama od taze samlevenog brašna iz roandskog mlina.
T.Mitrović