Izvor: B92

Kada god nas nešto zaboli, prvo što uradimo uglavnom je da na internetu proverimo šta bi to moglo da bude.

Postavlja se pitanje koliko se često pridržavamo saveta, koji često čujemo na televiziji, a koji nam poručuje da pre upotrebe leka detaljno pročitati uputstvo, kao i da se o eventualnim uzročno-posledičnim reakcijama posavetujmo sa lekarom ili farmaceutom.

Mlađi ljudi neretko se oslanjaju na savete koje mogu da pročitaju na raznim sajtovima. Ipak, kada upitate starije da li se češće savetuju sa lekarima ili putem interneta, uglavnom će navesti prvu opciju.

I pored toga, farmaceuti se sve češće suočavaju sa pacijentima koji sami sebi određuju terapiju.

"Pre 10 godina dolazili su uglavnom neinformisani, a sad dođu i već unapred znaju. Imaju već unapred pripremljen spisak. Ono što bi oni najviše voleli je da sami sebe leče antibioticima i anksioliticima, koje nikako ne mogu dobiti na svoj zahtev. Ljudi povezuju to kada im jednom pomoglo, pa misle da će onda i u drugom slučaju da im pomogne", kaže diplomirani farmaceut Vera Anđelić.

Dijagnoze i terapije definitivno ne bi trebalo tražiti preko interneta, ili bi ih trebalo uzimati sa rezervom. Iako na mreži postoji ogroman broja informacija, neophodno je stručno lice koje će pomoći obolelom.

Ipak, ostaje pitanje zbog čega mlađa populacija sve više pribegava lečenju putem interneta. Da li ih je možda sramota da o svojim problemima pričaju sa lekarom ili ih jednostavno mrzi da zakazuju pregled? Sa druge strane, za starije ljude nam se čini da za svaku sitnicu idu kod lekara...